Дело

304 д е д о — Немој се напрезатп— Не напрежем се! Збиља се осећам боље!... Је ли? Хоћеш ли мп тн што год преписати? — Хоћу. — 1Нта? — Да једеш и пијеш шта ти душа жели. — А зар смем? — Смеш. — А зар мп не ћеш и ти дати морфијума ? — Не. У осталОхМ и онн што су ти давали нису погре шно. Ирво, доза је мала, тек толика да ти помогне да шлајм лакше избацујеш... Али, манимо се тога! Као што рекох: што мање мнслиш о болести — боље је Да говоримо о чему другом .. Слава пристаде. Поведе се реч о факовању. Сећаху се разних догафаја и ситница. Сретен је нарочито наводио разговор у коме се истицала његова вредноћа У томе му је Милан чинио врло велике услуге причајући старцу одушевљено и заносно Славу оживи разговор. Он се днже и седе у постељп. Лице му беше озарено радошћу и задовољством. Од дана кад је у постељу пао нико га не виде тако расположена. То развесели сву кућу И поред оних горких речп што их чу нз уста (1ретенових, развесели се стари Стеван, видећи сина весела. — Еј, што ли ранпје не дофе! — мислио је старац. Ко зна шта се још не бп могло учинити... Разговор нм прекиде тутањ кола. Дижући се Сретен рече: — Мн се прилично задржасмо. — Седи — рече Слава. — Па већ... и време бп било. Треба ти да се мало одмориш 1» проспаваш. Ја ћу и опет доћи да те оби^ем. — А кад?