Дело

310 Д Е Л 0 литература у првој половини овога века с Монтом, Фосколом. Леоиардом, Пеликом, Манзоном процвета како није цветала од Тасова времена, те понови своју стару славу. Тако је талијанштина могла необично напредовати, и напредовала је од 1814 до 1848 године. Степан Љубиша 48 с правом бесеђаше: лНас је Аустрија више поталијанчила у тридесет година него ли Венеција у четири века.м Одлични синови нашега народа иду у Талијанце, као и дотле. Зна се да су неоФити увек најревносније и најзанесеније присталице уверења која они од скора примише, па тако и многи наши поталијан чени Далматинци постајаху најватренијим талијанским патриотама. Шибеничанин Никола Томазео поста не само један од најугледнијих умних радника Италије XIX века него један од оних бораца за њено уједињење чије име стоји одмах иза Га рибалда, Виктора Манојла, Кавура, а упоредо с Мацином, Д Азел>ом, Манином. Сва образована класа по Далмацији беше поталијанчена. Талијанство владаше по многим варошима у целом јавном друштвеном животу. У духу млетачкога и аустрискога олигархисма, интелигенција презире народну простоту сењачку, налик на оно што беше у неким другим нашим крајевима. У том презрењу, она кида све везе с народом, оставља обичаје, стара се и копечи да живи, мисли и понаша се са свим талијански. И данас путницима из осталих српских крајева пада у очи да по Далмацији Срби и Хрвати врло много говоре талијански. А онда: употреба талијанскога језика у јавности по варошима беше безгранична, па се тај језик беше увукао и у куће, међу само женскиње, најпре и више у католика па поче улазити и у саме православне породице. Само прост народ по селима остајаше при свом говору. Језик је једно, а како је с њим било. тако беше и са свим осталим. Љубиша у својој биограФији пише да «ће пожњи повесничар наћи да је године 1848 међу Баром и Задром бивало у изображеној врсти свега седам људи који нису били изгубили свест свога имена и порекла.>>1) У самој маси католика се са ’) Да ове Љубишине речи, поред мопућнога нретеривања, нису у ветар речене, казује нам и једна одлука талијанске општинске управе у Сплету која тврђаше да је тада ј целој Далмацији највпше двадесет писмених људи знало народни језик. Ако је и претераност, опет је характеристично што су мислили да им се сдободно зауставити на толишном броју.