Дело

САВА БЈЕЛАНОВНЋ 311 свим изгуби име С р б и н а губило се и хрватско; напротив словенско се боље држало, а језик је остајао ((нашкии. Осем тога све више преоблађиваху месна имена: Дубровчани Бокељи, Далматинци и т д. Ова су месна имена и у самих православних заташкавала народно име. Како с именом тако беше и с народном свешћу. Срггска је и хрватска свест и даље, као и у млетачко време. непрестано слабила и у оних који не одлажаху са свим у Талијанце, и то на два начина : место праве народне долазпло је или оно аморФно и анемично Славјанство или оно што Талијанци зову кампанилисмом, ]ер не зна ни за каку ширу заједницу од оне коју обележава видик са меснога црквенога торња (сатрапПе). Наш се народ у Далмацији просто распадаше. За то се време Словенство далматинско бранило пасивно, без активне борбе. Друкчије није ни могло бити, кад је било без своје интелигенције, ве^ једина му снага у селу, и то све под Метерниховом Аустријом! У католичких Словена беше нешто врло слабих остатака старога културнога и на ио се књижевнога живота с локалним књижевностима најужега обима, али све то беше већ на умору. У животу православних биле су две стране. Једна је она општа струја права низбрдица одрођавања и она је негде била јача негде слабија; друга јо страна — крепко држање за своје народне особине. Главни грудобран беше у томе вера с народном црквом, а сами нападаји на ову изазивали су у народа с отпором и свест о самом себи и свему оном што Србина чини Србином. У опште се може рећи за православне, ако само нису као појединци упали.и остали усамљени у каквом ноталијанченом граду да су се у свој оној невољи добро држали.1) Како је прави народни живот силан, види се из овога догађаја 1-27 године, који прича Сима Милутиновић у једној белешци уз песму о браћи Јакшићима Степану и Дмитру и Анђелији њиховој сестри. У Котору, једно вече у гостионици, седео је с неким младим Србима и читао им ту песму. Није ближе познавао своје друштво, „кад ал’ једном од н>их — пише Сима — име Степан и брату му Дмитар: увераваху да имају сестру Анђелију, и зову се од старине Јакшићи.“ Замислите призор, и у њему Симу!... Несумњиво, они младићи нису лако могли заборавити своје народно порекло па залутали онолико далеко у ту^инштину, колико два стара Јакшића за сестром у земњу Арапску!