Дело

ирви корацн 283

— ■■■ —*

• пуне ропскога поштовања. — Е, разуме се, њега су п примили. Зар се могао и не примити, кад га је сам гроФ препоручио, размислите и сами! Тај је младић из добре куће и тако је, знате ли сошше И ћшћ Био је, веле, веома богат, служиоје у гарди, али се пропијанчио, дао оставку и био принуђен ступити код нас за педесет рубаља. ЛГта је то ? У осталом, њему ће јамачно брзо датн какво боље место у унутрашњости. Он је, чини ми се, род грофу. Стрепетов нзифе, оборив главу. После месец дана он ипак сврати у банку, да се извести Дознао је да нема изгледа за какво ново упражњење, нпкога нпсу намеравали отпустнти „Узалуд се он узнемирује. Шега ће одмах известпти, кад се место упразни. Нека он само изволи јавити ако промени адресу!“ — љубазно додаде господин Циганов. За ова четири месеца Стрепетов, враћајућп се с рада код Чнркова, почешће је облачио фрак и походио више причекаоннца разних државннх и ирнватних завода с намером да тражн рада, нудећи своје услуге са снебивљивом простодуш ношћу молитеља који још није изгубио сваку наду. Ако и без преггоручних пнсама, он је ипак храбро изговарао обнчну фразу: — Свршени фак свеучилишта Стрепетов. Хтео бих до бити посла. Али га најзад ова стереотппна фраза поче једити; напред је већ знао да ће чути као одговор псто тако стереотипну фразу, изговорену више или мање раздражљивим тоном: — Нема места! Куд се није мотао Стрепетов, којн стави себи у задатак, да савесно огледа сва мучења служботражилаца ! Био је у два министарства, у државној банцн, у контроли, у железничким и бродарским дирекцијама, у друштвима за осигурање, у прнватним банкама, у нотарским канцеларијама, и одасвуда је одлазио с једном истом фразом која му стоји у ушима: — Нема места! (1ви су заводи, видело се , били препуњени. Свуда су исписивали хрпе хартије, звецкали над рачунаљкама, пушили, брбљали ц журилп се. Свуда, сем редовних , било је још и ванредних чнновника и небројена количпна у књиге записаних