Дело

Д Е Л 0 284 н незаписаних својих кандидата, с бољим или слабијим пре порукама, који чекају места с гладним нестрпљењем интелигентних људп, неспремљених нн за какав посао сем чиновничкоњ Сви су хтелн и могли само служити, т. ј. писати актове или низати цифре и примати плату, колнко да не помру одглади,. уз пркос дипломама, добпвеним после дугих година учеша. И Стрепетов је час по . губио присебност и долазио у очајање. „Ето и он је, држи, свршио университет, зна двајезика, млад је и поштен, готов да примени где бпло своја знања и своје силе, али то ннком није потребно, и он не само што не може помоћи породици, него је, само захваљујући срећној случајности, и сам једва нашао привремене зараде.“ И млади је човек, премишљајући о свом положају, више пута горко жалио, што није добио практичније образовање. Дајбуди комад хлеба био би му обезбефен, мислио је. А сада ? За шта је, ва истину, он подесан, сем службе ? А мати у то време напреже своје слабе силе, трчећи иод старост по тнм проклетим кондицијама и, наравно, неће да се иожалн на тежак живот свој ни једном речцом ни једном напоменом. Папротпв! У својим бескрајно нежним, добрим и храбрења пуним писмима она непрестано моли, уверава, тражи да за сада не мисли о њој, него да стрпљиво, не очајавајући од првих недаћа, чека место, наравно, такво на ком Паја не би чинно насиље својој савести, осећајући муке душевнога несклада и не би ризиковао да једном постане онакав исти „несрећни скептик и језуит,“ као што је Нирков. „Ја не бпх примпла тако страшну жртву, кад бп се ти , бринући се о мени, одлучио на што томе слично. Од душевнога несклада нема ништа страшније. Отац ти га није знао н до краја свога живота веровао је у добро људско. Блгдп и тп такав, чедо моје! Места ће, разуме се, бити, тешила га је мати, љубављу испуњена. Зар је могућно, заиста, да се за такога „вредног и честитог младића“ не може наћи рада ? Не жале се узалуд сви редом како нема радника. А где и треба тражити „раднике,“ ако не мефу свежим младим снагама? „Зар нису за сваки посао потребни честити и образованн људи?“ — писаше,