Дело

290 д е л о нога заљубљеника, којн не сме сањатн — не само о срећп узајамној него чак нн о пријатељском расположењу љубљенога створа. И тада он нпје сањао, него је мислио о Рими Михајловној. Присећао се последњих сусрета, њених речи, интонације гласа, пзраза лнца, погледа, осмеха, покрета, залуду се трудећи да ухватп у њнма ма и најмањи знак расположења, и, као сваки први пут заљубљенн човек, — налазио је, разуме се, само потпуну равнодушност, па чак и ненаклоњеност и занемаривање. И она уздржљивост према њему, која се, у последње време, како му се чињаше, увећала, уздржљнвост, пуна озбиљне хладноће, која не допушта ннкакву блискост; и ове ретке без значења, фразе, п они кратки, готово сухи, одговори на питања о њеном здрављу која је он чинио, трудећи се да сакрпје нехотичну дрхтавпцу гласа при погледу на уморено, бледо лпце своје „мадоне;и п они тренутнн нзласцп из њене собе у гостпнску, када је Степетов долазио, с будн каквнм изговором, у време изван жур фпксова, охрабрен позивом Вере Александровне да нх походп кад му је воља, свн су ти знацп потвр^ивалн чпњаше му се, тачност његових закључака, да Ртга Мнхајловна никада неће снћи ни до обичног расположења према њему. Она га је, пстнна, увек примала љубазно, питала по кадшто како му иде у Петрограду, и више пута се пзвештавала о здрављу матере и сестара, — али зар све то штогод доказује, сем простога саучешћа таквога безмерно доброга створења, као што је Рима Мнхајловна, према осамљеном јадннку? „Само сажаљење, и то је све!и — сетно понављаше Стрепетов Требало би да престане одлазнти тамо, алн, Росподе! — зар је он у стању одлучити се на такво јунаштво? И, најпосле, та он одлази по позпву Вењецке! — утишаваше себе младић. С њом он много чешће разговара него са суровом девојком, н уопште осећа се с докторком много слободннје! С њом се не снебнва да ћерета, да се шали, да се препнре, док с Римом Михајловном, за чудо, не налази речи и по некад ћути као прави дедак... Алн је зато н Вењецка с њим тако љубазна, мила, пажљива, премда се кадшто н подсмева назпвајући га „младићем из Аркадпје.“ Последње не-