Дело

ПГВИ КОГАЦИ 291 дел>е ова подсмешљива докторка била је особито љубазна: готово цело вече прећаскала је с њим, не обраћајући пажњу на друге обичне госте: Черника н Петрова; шалпла се, правила досетке, запиткивала га да се није заљубио у кога у Петрограду, предлагала му, смејући се, да буде његова „повереницаи у стварима срца његова, и сасвим га довела у забуну, додавшп доста лукаво да се по некад у поверенице заљубљују. А на растанку молила га је да неминовно сврати к њој ове недеље и да јој прочнта „Моцарта и Саљери,а и тако љупко зажмирила очима, рукујући се с њим! Он ће наравно, отнћи, али не докторке радн — ако му се п допада ова снмпатнчна докторка, зар је ипак могућно њу поредити с Римом Мпхајловном! — већ да би ма и за тренутак видео Рпму. Можда ће она часком изпћн да чује читање! — Отићн ћу сутра у вече! Сутра... сутра! А они, готово свакодневни, тобоже нехотични и незнани сусретп — никако нпсу то. Он впди само крпшом, као крадљивац, Рпму Мпхајловну вребајући у обично време њене свакндашње шетње. Сада је већ знао, тачно знао, у које време она хода п пошто сврши посао код Чиркова, никад не остајући код њега да доручкује, хитао је с Васиљевског Острва у Кнрочну, журећп се да пређе ову раздаљнну без мало за двадесет мннута, п вребао на противној страни Рнму Михајловну. Сав је премнрао од заноса, кад би се појавила малеца позната му фп гурица у црном оделу, п одмах је ишчезавао, да га Рима Михајловна не би опазила. Прићи к њој н објаснитн јој ка когод случајност сусрета он, наравно, није пмао смелостп, п ако се впше пута п накањивао на то. Он је, разуме се, бпо уверен да га „мадона*‘ нпједанпут није смотрпла, а мефу тим је „мадона“ впдела те пзненадне појаве младога човека и... п испрва слегала раменнма, осећајућн досаду, помешану с прнјатнпм двоумљењем, а затпм тако навикла, полазећп од куће, да је Стрепетов вреба, да бн се и нехотице зачудила, кад не бп, неосетно погледајући на супротну страну, видела како се журно удаљује стасита фигура младићева. Она се, наравно, нпкад није пзрекла да зна