Дело

с прилично зависти на свеже. румене образе овога „аркадског пастнрића“, и рече: — Рима је Михајловна поручнла доставитн Вам да Вам нуде кондицију. Тек што је дознала за то и хтела је одмах да Вам напише, а ја сам био у то време код њнх и примио сам се да Вас лично известим. Менн је био пут овуда, на Острво, к једном болеснику; мислим: тако ћу и однети добар глас н узгред Вас походити. Ево Вам адресе. Наша претерано тачна Рнма Михајловна све је ту записала. С овим речнма Черник предаде Стрепетову лист хартпје с адресом. Младић стаде захваљивати Чернику, али га овај доброћудно прекиде: — Мени, зашто? Вп госиођнци захвалите. Она је то пзрадила, п још како се заузимала! Све је своје познаннке тога радп покренула наша ћутљнва Рима Михајловна. II мене у том броју, али, на жалост, ником од мојих пацијената није потребан учител>. — Ја управо и не знам како да захвалнм Рими Михајловној! — бурно ускликну узбуђени младић. —Она је тако бескрајно добра... тако добра! Професор слушаше Стрепетова и добар, весео осмејак пграше на његовим маленим подсмешљивим очима. Овај „ар_ кадски пастнрић“ заиста му се допадао, уз пркос томе, што га је Вера Александровна звала да читају „Моцарта и Сал>ери.и „Како га дира свака услуга! Каква АркадијаО — Вп само, драги мој, послушајте мој савет: немојте много захваљивати Рими Михајловној! — напомену, осмех' нувши ,се, Чернпк. — Зашто ? — Госпофица то неће одобритн, и Вп ћете је само много збунитн. Зар Ви ннсте опазпли, драговпћу, да је скромност једна од многобројннх. јој врлина?... II, знате још шта: не мојте ме издатп, Павле Сергијевићу, немојте се изрећи да сте чули о њеном заузнмању, иначе ћу и ја добити! — шалећн се додаде Черник.