Дело

306 Д Е .1 0 мишљењу проф. Комаровског сасвим протпвних. „Од свих позптивних религија она коју је проповедао Мухамед најпростија, најслободнија од мистерија, најразложнија и најчистија рекли би свп који не трпе у вери спољне церемоније и нат природностн.441) И ако бисмо за часак могли заборавитп оно мало искуства, што смо га у том погледу поцрпли из наше народне прошлости и садашњости, суперлативи којима је тако богат овај мали пасус, прилично јасно показују, да је пнсац човек са одре^еном тенденцијом, која је далеко од тога да његову писању да обележје објективности и непристрасности. Али баш за то, што је писац овако одлучан, ако и не у равној мери непристрасан, пријатељ Турака, држимо да вреди ви дети по ономе што он о њима пише, какви су садашњи Турци. Та већ и иначе смо се наситилн слушајући да се о њима само рфаво говори. Истина је у оваким случајевима увек готово у средини. Начела Мухамедова учења, Ислама (предавање своје судбине вољи божјој), изложена су у Корану, који је, као дело Богом инспирисано, извор свега права и морала мухамеданскога, и у Хадис-има, који садрже усмене прописе Пророкове п његових првих ученика. Догме Ислама су врло просте: веровање у јединство божје, у миспју Мухамедову, у бесмртност душину и у будући живот у коме ће добро бити награђено, а зло кажњено. Тачно вршење свих прописа. који су овим светим књигама прописани, обезбефује правовернима сталну и непроменљиву срећу. Да ће овом свету бити краја и да ће после тога настати опште ускрснуће — то су два врло важна члана у Коран}^ п вери мухамеданској. Једнога дана — а кад ће он настати, људима није дато да то знају — заповедиће Бог да преда њ цзиђу сви народи. II онда ће потпуно праведно судпти и свима народима у опште и сваком појединцу посебице. Све ће радње, добре н рфаве, бити измерене на божанскпм теразијама, па ће онп, који су учпнили више добрпх, него ли рђавих дела, ући у рај. Остадпма ће лице бнти онакажено п VV ВаиДш 4’ АПаиоћ, Иа Тигцше е! 1ез ОИотаиез, стр. 7.