Дело

308 Д Е Л 0 написано и прописано. Алп кад се применп у жпвоту, многа пдеја губи од своје првобптне чпстине и добпје значење које је мало сагласно првобитном. А ппсац ту пстину превиђа, кад хоће овом свом схватању да да пространији значај и да га обележп као схватање сампх Турака Исторпја је, међу тим, томе одсудно протпвна, јер је пуна примера из давне п скорашње прошлости, по којима се види очигледно да се првобитна предестипација заиста изметнула у прави фатализам. У животу ниједног народа нема тако разних примера, по којима би се могло видети, каквим последицама води фатализам као у животу Турака, у чијем се духовитом животу баш он највише истиче као видно му обележје. То се може објашњавати историјским животом како се хоће, али се не може одрпцати, као што то чини писац овога дела. Морал, заснован на веровању у свемоћност Бога, одарена свима врлинама, мора водити принципима , којима је врлина једшш смер и регулатор. То је донекле тачно мишљење , са којега полази писац кад хоће да разматра, шта се Мухамеданцима вером препоручује да раде и од чега опет да се клоне. У колико се тичу аородице, као основице друштвене, тн принципп прописују деци да поштују своје родитеље. „Поштуј оца свога и матер своју; указуј им љубав и поштовање који им се дугују и чувај се да их не послушаш.“ Морал се мухамедански у овом као и у схватању аравде слаже са прописима хришћанским потово дословице. „Не чини другоме, што не би био рад да се теби учини.а — тим принципом хоће Коран да регулише односе између појединаца. А њему је природна и логична последица милостиња, коју Коран најтоплије препоручује својим последницима. „Кад би људи познали вредност милостиње, кидали би своје месо да га поделе другима.а Милостиња је, како тврди писац, најдража врлпна свих Мухамеданаца, који је преносе чак и на животиње, јер ће, по њихову веровању, на страшном суду људи бити цењенп не само према томе какви су били једни према другима, него и према томе какви су били према животињама.1) „Молите се Ор. сД. стр. 10.