Дело

336 Д Е .1 0 уговор споменпк себпчности, дело зависти, лпчнпх задевпца; то је проклето дело, као и ФранкФуртскп Уговор, јер место да утврдп мир, он спремаше у будућности нове п мпогобројне поводе за сукобе п ратове Ако би ФранкФуртском уговору могао бнти мото: „сила ствара право/ пред берлинскп могао би се ставитп: „подели да владаш.“ Главна је била намера Ђиоштеном иосреднику“ кпезу Бпзмарку, да посеје неслогу међу сплама, да бп боље учврстпо превласт Немачке; А силе су му, у сваком погледу, необично олакшавале задатак. Енглеска, у мржњи према Руспји, није хтела помагатп стварање велике словепске државе, која би обухватпла: Босну, Херцеговипу, Србију и Црпу Гору. С друге стране, нпје хтела прпстатп нп на адмпнпстративну самосталност, јер би српска превласт одмах узела мах, у тпм областима, н, у кратком року, сједињење заменило бн самосталност, као што се доцннје деспло с Бугарском н Источном Румелнјом. Енглеска је бпла убеђена, да држава, која се тако створи мора неизбежно постати царев клнјенат н предводница Руспје протнв султана. Разуме се да такав полнтичкп поглед ннје бпо дубок, јер се нове државе увек владају као младпћи, који се отресу туторства. Чим добију толнко снаге да могу самостално да се развијају, оне се с правом труде да жпве по својој вољп, да створе себн, у нстп мах, посебне интересе, да воде личну полптику. А таква је полптнка често протпвпа нолитпцц њиховог првог заштптнпка. Италнја је то довољпо доказала Француској; иа Балкапском Полуострву, Бугарска је, доцннје, сјајно уверпла Русију о тој нстипи. Други, још себпчнији, разлози, тумаче опозицпју енглеских дцпломата. Свп који знају историју бнлп су уверени да ће Енглеска опљачкатп Турску, своју упронашћену савезницу. II заиста, пе усуђујућп се да заузме одмах Мисир, Епглеска је управпла свој поглед па Кипар. Алн да би се пзбегао отпор осталпх сила, био је потребап саучеснпк. Енглеска га је без по муке нашла у цару и краљу Фрањи ЈосиФу и платила га је Босном п Херцеговпном. У држави Хабзбурга две супротне полптике беху се среле. По Мађарима, који у Пештп, у мају 1877., бурно маннФестоваху у прнлог својих рођака Турака, требало је ослонити се на султана, да уредн и умири Босну и Херцеговпну; они би, шта више, бпли врло задовољнн, кад би се турске трупе вратиле у београдску тврђаву. Не треба заборавпти да у Мађарској жнве Србп у великом броју. II преко два мпднјуна тнх Срба„ од Саве до Драве, од леве обале Дунава до Мароша, у пркос најгнуснијем гоњењу, које треба једном изнети пред Европуг сачувалп су неповређену н народност п свој језик. Лако је сада разумети зашто се Мађари свим силама борише нротпв решења, које би матернјално п морално поднгло један део српског народа, н које бн спремало остварење у будућностп онога слатког сна сваког истинског патриоте: успостављање средњевековне државе, ускрснуће Велнке Србије. Окупација, коју су Енглезн потпомагалп, још се мање допадала Мађарпма, ј.ер бп се њоме — окупацпја.