Дело

БОСНА П ХЕРЦЕГОВПНА 337 већ скрива у себи апекспју — огромно оснажио већ п дотле, по њпхову мишљењу, одвпше многобројан српскп елеменат. Али Мађарн се сукобише, у тој тачкп, с личном политпком свога владаоца. Нема на свету иолнтике грабљивнје н парадоксалнпје од полптике Хабзбурга. Они су за дуго буквално разумевали девизу, пз XV столећа, једнога члана њихове породпце, Фридриха III: „Аиз1па ез! 1трегаге огћј ипхуегбо." Ови рајнски кнежеви, поставшп подупавским владаоцима, у својој халашБИвости грамжаху редом за Мађарском, Чешком, Немачком, Италијом, Шпанијом, извеспим деловима Француске, Холандијом. Прп крају XVII и почетком XVIII столећа Хабзбурзи памераваху освојитп Бадкапско Полуострво. У то доба пут беше слободап, јер Русија још не додирпваше Црно Море. Ннко пе би покушао да их заустави. Али они оклеваху, зауставише се сами и окретоше се к Шпаннји п Француској. II тако за навек проиустише свој циљ. Њпхова политика, налик на човека с четири лнца с печата РудолФа, првог цара из те породице, обухваташе све четпрп етране внднка. Парадокс је у томе, шго тп владаоци, којима је бнла амбицпја да владају целим светом, ппсу никада успели да нагоне своје поданике па потпуну нокорност. Њихова је држава бнла увек разноврсна гомпла народа, који су непрпјатељ један другоме — арлекпн непокорних народности, које .је било, уз пркос вековним напорима, немогуће једне у друге нретопитн и изједначнти. Хабзбуршку монархнју од постанка састављају дивсргентне силе. II порази су небројни у њеној историји: Француска је прогања са запада, Пруска из Пемачке, Француска с Пијемонтом из Италије. С друге стране, покрет народностп све јој внше прети распадом. Па при свем том, опа није ннкакав наук пз тога извела. Нокушаје, који су пропадали у Немачкој и Италији, Аустрпја поново почнње на Балканском Полуострву. Следујућп Бизмарковим саветима, Фрања Јосиф креће се на псток. Он је изгубио Млетке, али ће можда имати Солун; он нема више Помбарђане п Млечане, али је добпо Босанце и Херцеговце. Аустријски дом мора вечито да служп као тамничар каквог народа. II тако, уз пркос отпору Мађара, Фрања Јоснф беше одлучпо да прими енглеске предлоге. На осмој седнпци Берлинскога Конгреса, 28. јула 1878., гроФ Андраши и лорд Солзберп, сваки посебице, поднеше меморандум о Босни и Херцеговини. Андраши је нре свега истицао: „да босанско-херцеговачко пнтање, и ако се најнепосредније тиче АустроУгарске, као иогранпчне државе, нпак остаје нптање чпсто европско." Он је, за тим, означио какве су последице ималп немири тих покрајина у царевини. Двеста хпљада људи пребегло је на леву обалу Саве, и на њихово пздржавање већ је потрошено десет мнлијуна Форината. „То непрекпдно п дуго псељавање напоси огромне шгете пограничном становнпштву." Андраши је, после тога обележио: шта треба предузетп, па да се пзвршп дело опорављања п умпрења тих покрајнна. „Становншитво тнх земаља састављено је од мухамеданаца, православнпх и католика;