Дело

БОСНА II ХЕРДЕГОВИНА 339 цеговпне нису повређена права суверенства над тнм обдастима Њ. Царског Величанства Султана, “ ннше од речп до речн у уводу придодате конвенције од 21. априла 1879. Ова тачка парочито служп, да у будућности зајемчн самосталност тих области. А целокупна аустријска политика међу тнм цнљала је н цпља да прппреми конФискацпју Босне и Херцеговпне. II зато Аустрија обмањује и изневерује програм реФорама, који је у њено име Андрашн нзложио у Берлину; а међу тнм он је прокламовао Турску неспособном да извршн тај исти програм. Аустрпја је имала да спреми дело мнра и слободе: она је почела н продужује дело мржње п гоњења. Аустрији је првп задатак био, да код Срба у Босни н Херцеговини угушп ндеју о великој српској Отаџбпни. Она се свим сидама трудила, да одржи, па чак п да пооштрн, поделе, које су верске разлике сгвориле међу Босанцима. Док је у Србији и Црпој Гори вера једна — православље, — 1,560.000 Срба у Босни и Херцеговнни иодељенп су на 673,245 православннх, 548,632 мухамеданаца п 334,142 католика.1) Мухамеданце нашп листовп пазивају Турцима, али они су Срби и по расп и по језику; Аустрија је учпнила, да су постали још и срцем Србима. До 1878. онн су били господари у тим областима, јср је земља њнма припадала. Хришћани, раја, беху само закупници, исцрпљепи тешкнм данцима. Мухамеданцп су потомци босанских Феудала, који, после турског освојења, променише веру, да бп сачувалп своје повластице и своја добра. ./1ако је погодити каква се мржња развпла у прошлостн и какво непријатељства у садашњостн из такве ситуације. Што се католика п иравославних тиче, не треба заборавити, да на истоку и најмања разлпка у вери распаљује страсти. Ко се не сећа узвика патријарха Генаднја у часу кад Мехмед II управљаше своје батерпје на Цариград: „Радпје султанов турбан него карднналски шешпр!“ Аустрија се ннје трудила да утпша верско супарннштво. Корпстећн се Фактом, да код људи јаке вере веровање ствара народност, она тежи да подели српски народ у Боспи на три народности. Мухамеданцима каже: „Ви ппсте Србн него Босанцн; ваш језик није срнскн него босански; вн имате своју псторију и своје законе, који ничега заједннчкога немају с историјом и законима хришћанскнм.“ Католицима пзјављује да су Хрвати. Онн је доста радо слушају, јер ужнвају све ми. лости. Једино православним допуштено је да се називају Србпма и да говоре српски. Да би се у свачијој памети што боље утврдиле ове разлике народностн, Аустрија је покренула разпе лнстове. Она их потпомаже, а полпција нх уређује: Вошњака за Мухамеданце, Глас Херцеговаца за католпке. Православни су хтели да имају свој лист. Али штампа је још иод режпмом потврде и претходне цензуре. Ваљало је дакле поднети програм властн. Међу тпм, у програму је бнло, поред другпх тачака, да ће се лпст штампати на српском; да ће га свакн моћи чптатп, јер су 9 Аустријски попис од 1895. године.