Дело

БОСНА II ХЕРЦЕГОШША 341 штпнскпх зграда скида се свака слика свеца, којн је себп допустно да буде Србпн, н слпке лпчностп, које су пграле улогу у српској нсторпји. II гробовп не уживају веће иоштовање. У Стбцу, под нзговором археолошкпх истраживања, разваљена је гомпла гробова. За тим како надгробно камење беше покрпвено заппснма па српском језпку, влада га односи под изговором да ће га оставптп на заклонити.јем месту. Шта је иосле с њим бпло — нико не зна. Чак нп ђачке свеске не избегавају цензуру. II ако се на корицама налазп слпка, која представља какву епизоду пз пародне исторпје, свеске су без милосрђа спаљене. Аустријанцп, људи обазривп, нарочито насрћу на школе п цркве. Али да би се њпхов рад могао иравично оценити, потребно је најпре нзложити уређење општпне, иркве и школе под Турцнма. У Боснп, као н у осталпм потчињепим земљама, Турци нису дпрали у онштннско уређење. Оин су од раје једипо захтевалн да плаћа данак н разне споредне порезе. Ако је сељак платио све дажбпне, Турчин му је остављао језик, закопе, обичаје н слободу, њему и осталим суграђанима нз села, да нзберу унраву како хоће. Нигде оиштинска самосталност није бпла тодико сачувана и тако иотпуна. Управа је била у рукама кмета и оиштинског одбора. Одлуке су на састанцима доношене слободно, без претходна одобрења и без представника турске властп Огштине управљаху без надзора онштинскнм имањем, располагаху правом, да куиују и иродају општпнску земљу; стараху се о црквн п школи; бираху свештенпка и учитеља. „Општине су слободно и без сметње, пише у једном званичном документу о ком ћу доцније поново говорнти, зидале и издржавале своје школе, које су уживале потпуну слободу наставе. II тако су те школе сачувале прадедовску веру, српску народност, нме, језики српски осећајА Општипе су имале иеограничено ираво, да нрпме за својс школе и цркве завепггаје и дарове. У тренутку кад је Ауструја ушла у Босну, скоро свака православна оиштпна имала је своју основну школу. Сем тога, постајала је у Сарајеву гимназија за средњу наставу н богосдовија у Бања Луцп. Ова два завода издржавана су прилозима из целе земље. Мухамеданци имађаху своје основне школе — мектебе — у којима хоџа предаваше Коран, и, у место средњих школа, шеријетске школе, у којпма се учило арапски, турски, перснски н црквено право. Католици пак немађаху скоро никаквих школа; они се учаху у Фрањевским манастирнма. Одмах после окупадије аустријска влада затвори православну гимназију и богословију; за тим пасрну на онштинске школе. Општннском одбору остављено је право бирања учитеља, али, без одобрења владина, учитељ не сме да почне предавања. Кад је учитељ способан човек, влада му понуди већу нлату од општинске и обећа му пензију, ако пристане да пређе у државну школу. Ако одбпје, влада одуговлачи по шест месеца, често годину дана, потврду избора. За то време, како нема учитеља, школа је затворена. Влада је нашла у старању за здрављем деце и у законима јавне хигнјене нова средства да спречи насТаву. Школа је, у