Дело

342 Д Е Л 0 једном месту, затворена, што учионице немају довољно еветлости н ваздуха, у другом, што је кућа стара и склона паду. Срби се боре с иеобичном пстрајношћу. У Крупп школа је затворена што је кућа опала. Србн из те онштипе скупе многобројне прилоге, сазидају нову школу и удесе је по правилима најстроже хигијене. Тек што су школу отворили, влада је поново затвори: „јер нема Фонда да се обезбеди учптељева плата“. Алн и томе се доскочило : патриота Марко Добројевић положпо је 42.000 Форин. у школску касу. Србпн је дарежљив — то је карактеристична црта која му служи на част — за сва корисна, а нарочито просветна дела. У Београду зграду Велнке Школе поклонио је Миша Анастасијевић. Босанци нису мање издашни: Ђорђе Николајевпћ, сарајевски митрополит, поклонпо је 105.000 Форината на зидање школских зграда. Такви иоклони бацају у очајање Аустријанце. II онп одлуче да им стану на пут. Наредбом од 1896. забрањује се свакп поклон преко 10 Форината православној школи или цркви. Алп наредба није обухватнла и завештаје. Та празпина изазвала је крајем 1896. један догађај, који вредп исиричати, јер јасио истиче ревност којом се Босанци боре за опстапак својих шкода, и снлпну којом нх Аустрија напада. Недавпо је умро у Требињу Стеван Черовнћ. Он је неколпко нута изјавио жељу да оставп кућу у вредности 40.000 Форината каси требињске школе. Али он умре без завешгаја. Наследницн су желели да пспуне његову вољу. Иоклонити кућу у његово име школи нпје било могуће, јер наредба од 1896. забрањује сваки поклон преко 10 Форината. Они онда одлуче, да Фабрнкују завештај, који потншпе и мостарски архимандрит ХристиФор Михајловић, пошто је присуствовао последњим тренуцима покојника. Али превара би откривена и архнмандрит дође под суд н бп концем декембра осуђен на трп и по године тамнпце. Општпна мостарска намеравала је да потпише и упути на цара молбу за милост, али владини комесарп забраппше такву- молбу. За турске владе тврди докуменат којп смо мало час навели, „општппе су могле управљати молбе на све световне и духовпе вдастп,на владу н на владаоца.“ У исти мах кад се ниште нравославне школе, влада службено отвара, штитн п потпомаже католнчке школе. У местима где пема правосдавнпх . и мухамеданских школа — а мало час смо видели како се лако школе затварају — влада тера родптеље да шаљу своју децу у државне школе, у којима нотплаћени учитељи узносе доброчннства аустријске уираве. Често пута њихов је труд узалудан, као што сведочи ова анегдота: „Шта је лопов ?“ упита школскп надзорник једно мухамедапско дете. — „Жандарм“, одговори без устезања дете. — „Шга је разбојник ?“ — „Аустријанац“. После борбе против школе, борба против цркве. У једном месту затварају цркву под нзговором да је склона паду, у другом недопуштају зидање нове цркве. Влада не прима евештенике, које општина нзбере, и