Дело

344 Д Е Л 0 ираво, да забрани дебату о сваком шггању које јој се не свидп. — „Ваши закопи п уредбе ваше неће се самовољно укпдати, а штедеће вам се светнње и обпчаји ваши. Ништа се на силу преиначитн неће“ — писадо је у ирокдамацији ђенерала Филиповића, издагој у име Фрање ЈоспФа. Међу тим спречава се прослава народних празника, као што је Св. Сава заштитннк српских школа; чнне се сметње слављењу славе, која је тако света свакоме Србину. То је обнчај којн се највише ноштује. На дан славе кућа сваког Србнна свпма је отворена; гости, у дугим походама, честитају домаћину, једу, пију, нуше и певају старинске песме о заједничкој српској отаџбипи. Сваки знатнији Босанац у напред зиа, да ће га на дан славе илн полиција, или суднја или срески начелник хитно нозвати у варош. 0 том бп могао и сам црногорски кнез Никола да сведочи. Влада само онда трпи славу, кад је ноуздана да ће међу гостима бити многобројни и вернп шпијуни. Јер шиијунажа се у велпко врши, и тајна је поднцнја брижљиво уређена. Никаква крчма, каФана и гостионица не може да се отвори без преходног допуштења, а одобрење се само онда даје, кад се газда обавеже, илн да сам сдужи као шннјуп, илп да ирими међу послугу неколико тајних полицајаца. Чак и Цигане, који у Боснн, као н у Србијн н Мађарској, проводе из каФане у каФану своју једнолику музику с чудноватим мелодијама, — полиција је приморала да врше улогу тајних агената. То се обнчио овако удеси: полиција зовне шеФа и саопштп му да ће цела трупа бити прогната. Али власт ће радо опозватп наредбу п чак ће допустити да свирају српске арије, ако се цигани обавежу, да тачно прпјаве имена бунтовника, који су захтевали да им се свира која од тпх раздражљивих и забрањених песама. Кад би бар, у размену изгубљених слобода, Аустријанци обогатилп Босанце материјалним благостањем! Али Аустрија није ублажила ни једно од многобројннх зала, која су области нодносиле под Турцнма. Порези су остали исти, онако многобројни, онако тешки, онако рђаво распоређенн као некада. Један јединп јТз укинут: порез, који је митрополнт нримао; то је олакшица од четири гроша годишње. Али сељак још непрекидио плаћа: порез на земљу, — некадашњи данак, — десетину на све земаљске производе, — порез на дуван, на различне животнње, волове, овпове, свнње, коње, пчеле, на право паше, н многе друге. Кудук још постоји, н на тај су начин постали свп босански друмовн — којп су нарочнто стра• тегијски путови. Најзад, поред све лажљиве иривидпости, најважпије пптање нпје ни узимано у решавање, оно питање, које је, по Андрашију, прво требало да се уреди: аграрво нитање. Данас, као и под Турцнма, сељак хришћанин прост је закупник своје земље. II Аустрија свима снлама радн, да пренречи сељаку пут ка ослобођењу, да не бн газда постао.1) 1) Ми смо само додирнулн на овом месту аграрно пптање,- за расправу тога п 4>инансијског пптања бпо би потребан читав чланак.