Дело

БОСПА П ХЕРДЕГОВИНА _ 3 45* * * * Мера је превршена. Још једпа једипа нада беше остала несрећним Босанцпма, нада у цареву иравду. Он је без сумње рђаво нзвештен о раду својих представника. II Босанци одлучише да се обрате царевој правдн „да смерно положе на подножје Превншњега Престола свога најмнлостнвпјег заштнтннка најискренију споменпцу својпх тегоба п жеља. “ То су пзрази, који се налазе у Меморандуму, који су 43 представника иравославнпх општипа, почетком декембра 1896., одпели у Беч. Иредставници су 7. декембра ноднели своју молбу царској и краљевској дворској канцеларији. Они у истп мах мољаху за најузвишеннју почаст ауденцију код Њ. Апостолеког Беличанства цара и краља. Ирошло је месец дана, а они пе добише нпкаквог одговора. То су бнлп дани забринутостн и туге за ове поштене људе, које окружнваху са свих страна шпијуни; они се осећаху усамљени у широким бечким улнцама, где их ништа не подсећаше на отаџбину, сем војннка из боеанских батаљона, који чувају стражу пред вратима какве палате или касарне (тп војници личе, са својим црвеним Фесовима и широким плавим папталонама, на наше туркосе). Они стоје ту као жпви доказ господареве воље да од штићеника направп поданпке! Али бар да чекање није било у залуд! Крајем декембра јављено је представницима, да је цар одбио аудијенцију и да се имају што пре вратити својим кућама. Они се вратише сломљенога срца. Али пису моглн нн помнслнтп да из овога оправданог корака може следовати за њих друга невоља до туга за изгубљеном обманом, горчпна преварене наде. Последња обмана, брзо п грубо уништепа! Влада није смела да иочне још један пут процес румунских ђака из Трансилваније, који су билп оптужени за велепздају п осуђепп шго су се обратпли молбом царевој правдн протпв маџарске тираније. Румунски процес беше узбудио Европу, босански процес могао би је још већма уздрмати. II ако се у првом случају могло дрско пркоситн јавпом мишљењу, што Трансилванија припада монархнјн — с Босном не бп тако лако ишло, јер ту је цар у главном прост пуномоћннк Европе. Влада се, дакле, задржала на адмпнистративном кпњењу и гоњењу поједпннх лнчностп. Алп се та наспља врше необично силно. Ја ћу навести само два прнмера, н то првн нз аустријског листа БеиГбсћеб УоОсзИаМ, који излази у Бечу. Иредставници општипа вратилн су се својим кућама око половине јануара. II Глнша ЈеФтановић, ппше бечкп лпст, који се до јуче могао скоро сматрати као мнлијунар, данас је скоро просјак. Исто тако, по повратку, пописана су п распродана сва добра Пере Дрљаче. II мученици одлучише онда да апелују на Европу: онн су штампали свој меморандум. Изразп су тога меморандума учтивн и умерени. У њему је прво изложена сптуацпја пре 1878. н набројане су слободе, које су непрекидно ове областп уживале под Турцима. За тнм су оппсанп без фраза, просто, као у каквом ипвентару, нападаји, који се свакодневно,