Дело

346 Д Е Л 0 снстематски лрше против некадашњих босанскпх слобода. Ја сам мало час изложио тај део меморандума, разуме се са свим површно, и додао сам, ради потврде, неколико примера и поузданих Факата. Закључак сам још у ночетку чланка означио: „Босанцн покорно моле Његово Велнчанство, да пзволи наредити да им се поврате стара права,“ то јест: права. која су уживади под Турцима. Далеко смо, као што се види, од усхићепих и славонојних прича, којима беху испуњенн наши лнстови но повратку иовинара с варљивог пута, који је пре две годипе г. Калај, тај нови Потемкин, чаробник над чаробпицнма, декоратор првога реда, приредио у част штампе, те нове Катерине. Путници нису умели, нису могли вндети шта се у истини крије иза обмаиа ове вилинске комедије: страдање читавога народа Данас изгледа да је корак Босанаца у Бечу био узалудан; али то је можда само привидно? Аустрија снрема анексију Босие и Херцеговине: добро обавештене личпости тврде да је главнн циљ скорашњега пута гроФа Голуховског у Берлии био, да испита како би се држала Немачка, кад бп Аустрија извршнла анексију. ТГрипремајући путове извршењу своје намере, бечка је влада одвише брзо и необазриво радила. Нападајући православље учииила је грдну погрешку: Заборавила је да је неко у Европи, и по традицији п по интересима, рођеии заштитник православља. С друге стране, бечка је влада заборавпла да је босаиско питање — то је сам гроФ Андраши у Берлнну нзјавио — „чисто европско питање“. Али то нису заборавнли у Петрограду. Приликом путовања младога српског краља 1891., цар Александар III рекао је г. Ристпћу, тадашњем првом намеснику: „Дајем вам своју реч, да Аустрпја неће пикада присајединитн себн Босиу и Херцеговину.“ Цар Ннкола извесно неће опровргнути очеву реч. Мсморандум Му је предат; и руском амбасадору у Бечу иаређено је, да се истрагом увери о основаности нзложених жалби... „Руској влади, нрнродном заштнтннку православнпх на Балкану, лежн на срцу судбина православних у Босни.“ То су царске речи, које су очврсле у Босанаца наду- у будућност н дале им иове спаге и стрпљења, да још за неко време трпе. Алп стрпљење се умара и човек, кад патња преврши меру, не полаже внше много на свој живот. Европа има апсолутно право да зиа како се поступа с људима, које је отргла иснод турског Фанатизма; она нпје предала Босну п Херцеговниу на мплост и немилост Аустрији, као што породичнп савет не оставља дете на милост тутору. Европа би учинила акт човечности кад бн ногледала на ту страну; а можда би то просто био акт обазривостн и увиђавиостн. А^лверт Маие