Дело

ЈАГИЋ И ОБЛАК • О ПРИСТУПНОЈ АКАДЕМСКОЈ БЕСЕДИ ^УБ, СТОЈАНОВИТА II ЊЕГОВ ОДГОВОР. I У XIX књизи Јагпћева „Агсћју Шг б1а\\ Гћј1о1о§је“, стр, 270.—275., штампан је реФерат г. В. Јспипа н пнсмо пок. В. Облака о раенрави: Прпступна академска беседа Љуб. СтојановпЕа. Из „Гласа“ српсне краљевске академије ЋП. У Београду 1896, 8°, 29. Прпступна беседа српскога академика, проФесора Љубомира Стојановића. Она нема каку незнатнпју сврху него да расветлн тајну постанка српскога језика. Једноме сриском академнку ова је задаћа за цело блпска, ако се мпрне душе не пређе преко онога славпог ,Л§погатиз, гц-погаШти«44. Овој се храбростн у толико више морамо чуднтп, што се решење овога крупног питања не поставља тек као животна задаћа академпкова, него се сматра као постигнуто овим приступним предавањем. По мпшљењу уваженога академика ова велпка тајна може се врло лако објаснпти с помоћу и уз прпмену једне нове хппотезе, коју је он недавно читао у једној расправи Хиртовој и која као да му је пеобично јако пмпоновала. ПроФесор Хпрт, насупрот пређашњој ПЈлајхеровој теоријн стабла и доцннјој Шмптовој теоријп таласа, ставља нову теорију о постанку индогерманских језпка: теорпју освајања разнпх неиндогерманскнх народа од стране Индогерманаца н пндогерманизирања њихова од освајача, при чем су освајачи пређашњем једноставном индоевропском језнку дали своје пндпвидуалне црте („ГИе УепуапШзсћаИзуегћаНтбзе с1ег 1пс1о§'егтапеп4; у IV св. 1пс1о§егш. Гогзсћип§еп). II ако се Хпртова теорија не може ни доказати, нитп је пресудна за објашњење индогерманских сродничкпх односа, она нпак доводи проФесора Стојановпћа у усхићење. Он мпслп: Ла! аррћсаПо на Словене, и поставља ово тврђење: постанак срп-