Дело

348 Д Е Л. 0 ског језика пада у време српске окупадпје оних земаља, V којпма Србп сада живе. Док су год Словени живелп у старој заједници, ннје би.то данашњих словенских језика, чак ни у клидама; сви Словени говораху тада једним прасловенским језиком. Овај језик би разнесен исељавањем у поједнне западноевропске земље, н тек се ту створнше новп, данашњиг словенски језиди. До сада смо мислили, а ја прпзнајем дасејоши сада бројим у таке Ениметеје, — да се постанак еловенских дијалеката, из којих се за тим уо1уеп!Љи8 наесиПз развнше језици, у неким главпим дртама пружа далеко иза историјскога времепа, у прадомовину словенскуПроФесор Стојановић одбацује на страну пашу претпоставку, учи нас нечем бољем, и а 1а НпД нзводи данашње словенске језике као последицу освајања из процеса мешања, при чем прасловенски освајачи који се иселнше чине један, а старије „аутохтоно" становииштво, које су они затекли у новонасељеним земљама, други Фактор. Ако једноставне прасловенске исељенпке назовемо са А, а стаиовништво, које су они затеклп у северној, западној и јужној Евроии, са а, ћ, с, <1, е... х, то би, по Стојановићу,. садашње словенске језике ваљало обележитн са Аа, Аћ, Ас, А4, Ае... Ах. Без сумње, ова је Формула тачпа, н ако нема онај смисао, којп би требало да има но Стојаповићевој теорији. У свима је словенскнм језидима велика сума заједничкога, и то се може обележити са А, па н назвати прасловенским, али дабогме у овом је А многнх ствари, које далеко прелазе граниде словенскога, тако да се опо А тек са стране доцпије изведених одступања и додатака може обележити као заједничко словенско. Али а, ћ, с, 4, е... х, то јест збир онога шго је характернстично за иоједине словенске језпке, може бити да је иостао на врло разне начине и у врло разним временима. Како ће проФ. Стојановић доказати, да су ови саставни делови а, ћ, с, с1, е... х изазванн баш утнцајем страних језика? По чем се то види на овпм характеристнчним знацима ? Па онда„ шта да се ради с оним Словенима, што су остали у прадомовини или барем у њезиној најближој близини, као што су нпр. Пољаци с ону страну Висле, или западни Руси у мочарима у Ппнску ? II њпхова Формула требала би да буде А, али у ствари нпје, већ одпос пољскога језика нлн рус.ког према праслици (ТЈгћИб) раван је потпуно односу јужних п западпих Словена према том истом. На ко је дао Пољацимаи западним Русима оне знаке за диФеренцирање, које би писац хтео у српском да изведе од романизираних Илира ? Да ли треба узети, да је за стварање Ах из А довољпо већ било мало помицање њихово у пределе, где су мало ранпје могла становати браћа, коју су они потисли даље па запад ? Мп знамо даље да су северо-западпи Словени због словенског народног покрета заузели иоглавито оне пределе у Германнји, које су германска народна племена оставила и напустила. Па како да се објаснн с једне стране њихова међусобпа дпјалектичка различност, а с друге стране једнакосг у стварању нових облнка (КеићИсктд-еп) у њнховој германској средини паспрам оних у романизираној илпрско-трачкој срединн јужних Словена