Дело

Д Е Д 0 350 изазвале ове појаве, мора признати и за време пред тим, тако звано преисторијско време. Са свим је погрешно тврђење: Једнако се говорило само онда, кад се говорило арасловенски. Тако јединство и једнакост пде у број теоријских Фикција: реални језиковни живот нпкако не прпзнаје разлику нзмеђу једннственог прајезика (етћеЈШсће ХЈгвргасће) и стварања дпјалеката, које је тобож ночело и наступило тек после неког времена. У животу је све у непрестаном току и прелазу. Нпсу се од једном развили сви знаци словенскога типа у најближем језиковном сродству (палатализам, монофтонгизам), развитак Је текао полагано алп незадржано, није повлачио увек исте кругове и није увек подједнако нродирао. Без сумње није никада бпло времена, кад су сви они, које бпсмо ми данас по главним типским цртама у њихову језику назвалн Словенима, говорилн потпуно једним једнаким језиком. ПроФ. Стојановић жели доказе за то, што мн главне одлике ерпскога, као и сваког другог словенс.ког језпка, стављамо чак у тамно рано доба. Њих је лако наћи у уноредном опажању онога, што је заједннчко код свих словенскнх језика, и њихових узајампих сродничких одношаја Одавно је већ признато, да поједини словенски језици илидијалекти показују према свом страном суседству пеке заједничке црте као доказе свога старог додира. Тако испадање <1—I испред 1—п (Стојановић, стр. 14.) пије само јужно-словенско већ н источпо-словепско, дакле ппак се не може натоварити на врат Трачанима и Илирима. Али се зна да се код Словенаца којп на разним тачкама нмађаху доднра са чешко-словенским племеном, дијалектички 4 исиред 1—п сачувало или било сачувано (нпр. спораднчки у Крањској, а можда некада н у Нанонпјн, упор. име „БшПећ!*). Позната гласовна група 1га-1ге ^Сто.јан. Љ.) није само јужно-словенска већ и чешко-словачка, дакле опет се може објаснити без кривице Трачана н Илира. Друге црте могу прескочити најближе суседство, али се ипак чешће оиет налазе код цедог рода. Тако је у бугарском врло стара тежња да 'ћ важи као е1 и еа; сличну особину налазимо опет код пољскога Љ н 1а. Исто тако је у бугарском стара одвратпост наспрам 1 ереп1ћеПсит, која пма паралелу у северо-занадним језицима, дакле не мора битп „трачка". Прастаро је & за тј н кг, али се не своди на илирски утицај, јер и старо-словеначки, где ни Стојановић не тражи илирскн талог, такође пмађаше једном овај глас (упор. Фризин. споменике), а спорадички га има још и садашњи словеначкп (код Горице). Тако исто не треба шт—жд за тј—дј схватпти као тракијски добитак, пошто и у Нанопији, као што је познато, беху ове гласовне групе заступљене (упор. Пешт., Варажд), и ако нп сада нпсмо у стању да обележпмо обнм, у ком се оне тамо налазе. Господпну Стојановићу не иде у главу, да по нашем старом схватању српски језик од изласка свога из словенске нрадомовппе па до X века нпје претрпео никаквих промена. Ја бих га у овом погледу могао умирити н рећи, да би они губици, које он набраја на стр. 14, као тачку