Дело

ЈАГПЋ И ОВЛАК 351 3, 6, 7, 8, свакако могли доћл у ову прву периоду самосталнога жпвота јужнословенеких дијалеката, па можда п још по нешто, нпр. п губитак 1 н г, па п пзговор % као ј у западним крајевима, а тако исто н прво целање у изговору ћ, а можда и још што друго. Једном речју, мене није ■страх за процеее развића, за новнне, које можемо прпппсати првпм вековима одвојенога жнвота језпка на југу. Прн том се не сме сметнутп <с ума, да за сада наше научне комбннације још не проничу довољно ду•боко у битпоет стварп, мп једнако оперншемо са спољашношћу, попајвише са гласовном характерпстиком. Колико се деспдо промена у облицима језика, а колико нарочито у епнтаксп, о којима ми ништа не знамо? На пр. употреба Футура еа помоћним глаголом хоштк можда се још у нрвој периоди живота југоеловенских дијалеката раширилгј? по целом пстоку, што још н данае характернше бугарски и српеки, док се словеначки и * хрватски етаријнх периода држи нринципа творбе чешких и рускпх дијалектичкнх група. Као што ја не узимам озбнљно целу теорију, која нам је овде пзнета, тако се налазе и у појединостима чудновате мисли. Налик је на препирку о речима ипр. тврђење на сгр. 22—23, да су сви српски дијалекти подједнако стари, даље да чакавски дијалекат није старнји од штокавског. „Дијалекти су подједнако стари, а ноједине гласовне особипе падају у ра.зна времена* (стр. 22). Па на што се онда мисли. кад се говори о неком дијалекту, ако пе па неку количину ноједнних промена у гласовима п облицима? Ако у једном дијалекту нађемо ред таквпх промена у гласовима и облицима, који наспрам појава у гласовима и облпцима код другог дијалекта представљају нешго постеријорно, нешто млађе, шта пам смета, да такав дијалекат обележимо уобнчајеним изразом млађи? Само у овом смислу до сада је свакн наметан човек поједпним одликама садашњега чакавс.ког дијалекта приппсивао тип веће старине, нпр. кад се у неким дцјалектима још данас говорп ргза1, важи овај облик као дпјалектолошка одлика тек од онога времена, кад у другим блпскнм сродним дијалектпма стојн иисао. Облик рГза! има дијалектолошки смисао само у вези са иисао. Тако исто генетив жена према т,еп нли 7.еп има дијалектолошки домашај. Ако и ргеао као и гепа према ргза! и геп представља нешто секупдарно, шта нам смета, да у погледу на таке односе говоримо о старијем и млађем дијалекту? Зашто у .једној језичној зони људи у говору нпсу остали прп ргза1 и геп и другим неким старијим облицима, већ од тога начинили ргзао, гепа итд., то ми не знамо, барем ја отворено признајем то своје незнање н радо пристајем, да је и овде морало за то •бити какога разлога који ми до сада још нисмо изнашли. Чудновата је мнсао, што се покушава, да се изговор ћ као ије изведе од „Влаха“ (предака данашњих Румуна). Ипак би се очекивало, да отац ове чудне мисли чедо своје ћуди пошље у свет ма са каким сведоцбама. Не, шс уо1о, аш јићео ! А и нначе је ова приступпа беседа богага тврђењима, која се тешко могу помнрпти с објектнвношћу научнога истраживања. Ја цело