Дело

352 Д Е Л. 0 објашњење овога предмета, нарочито у последњем делу, схватам као нов жалостан снмптом, да су сада код мојнх драгнх земљака с ове п с оне стране страсти задобнле превагу: најзначајније је при том, што се увек сва кривида сваља на другу половину. Тако су се овде, ради промене, морала кола сломити на Гајеву Илнрнзму! То је одговор српског академнка на лепо и озбиљно нспитивање Кулаковскога о Илиризму! Морао бих се оградити и против напомена на стр. 26—27 Мој младн пријатељ је тако љубазан, да ми пребацује ситничарске мотнве и пристраспост у расправн публпкованој у XVII књ. нашег Архива. Ја се од њега у том и разлнкујем, што имам храбрости, да у очн ногледам историјским Фактима, н да ири том не иитам, да лн је то пријатно нашој модерној таштинн илн пе. Мепи истина никад не одузпма храбрости, а ја наравно не замишљам да је увек видим, увек налазнм. В. Ј Р8. Кад сам се вратио у Беч, нађох у писму пок. д-ра Облака, које им је нисао из Диља 26. марта 1896., речи, које се тичу нриступне беседе академика Љ. Стојановића и које ннже додајем, да н по смрти мога драгога прнјатеља у неколико испуним жељу његову, да ову монограФију прикаже у нашем органу , а у исти мах и да иокажем, како се наше напомене битно слажу: „Хтео сам Вас пптати, хоћете ли мени оставити нриказ академске приступне беседе Стојановића, која чаробним штаиом етнолошке мешавине решава све загонетке. Не могу да појмим, како се иначе солидни Стојановић могао завести Хиртовнм заблудама. Ново је у Хнртовој расправи само погрешно. Како се може однос романских језика, кад се тпче ретко посејаних колоннја, помешати с усељавањем читавнх компактних племена ? Па и кад бн све нретпоставке Хиртове и Стојановићеве шго се тиче словенскога бпле правнлне, шта би се тиме добнло ? Морали бисмо узети, да су они х-народи по свом сроству баш онако биди размештени као данас пндојевропска нлн словенска племена. Ко да у то верује? Руси су у се примнли масу финскнх и татарскпх народића, и то у историјско време, па ипак је између Малоруса, који пикад нису са Финима долазили у додир, и Беликоруса исти ток развпјања. II обрнуто: шточавци и чакавцн амалгамовали су исто нлеме, Илире, на ииак нрвп имају 1) а другн ј, а ово ј нмају и северозападни Словенцп, којн бар у својим стаништима нпсу нашлн Илире. Бећ п онажање, да нема дијалектичкнх граница, већ само граница нојединих језиковппх појава, руши целу Стојановићеву духовиту зграду од карата. Како Илирци - Албанези не имађаху назалног вокала, одузет им је у сриском њнхов назализам: али има баш албанских днјалеката са назалним вокалима. Срећа је, што Стојановић није знао да се и у албанском е днфтонгује у ге, је, иначе би Албанези били оцеви гје дијалекта, а сад су то Власн ? Како је морало гласпти ћ иоред е и I у оба друга српска дијалекта? Шта мисли Стојан.