Дело

ЈАГИЋ II ОБЛАК 353 под овим српскпм ћ у XIII—XIV веку? Морао је ипак бпти само један е- пли 1-глас. Свакако у животу словенских језика треба се обазрети и на најстарије етничке елементе, које су Словенп затекли, али они су у главном имали тако исто мало утицаја, као и многа словенска племепа, којих је несгало у немачком мору. Мени се чини да је важнпји историјски н државни моменат у развптку дијалеката.* II На предња два приказа г. Стојановић нам је послао овај свој О Д Г О В О Р Одговарање на крнтике, које је код нас тако јако уобичајено, врло је тугаљив посао, јер се често у тим одговорнма (на које обнчно долазе нови одговорн) о свему више говори него о главпом предмету. Али и ћутање је такође незгодно. Оно значи, или да се критика ништа не цени, што у овом случају никако не сме бити, плн да се писац сам повлачи, шго такође код мепе ннје. Нп висина тона, којнм су оба приказа наннсана, пи велики ауторитет, који г. Јагић и пок. Облак у нашој науцп с правом уживају, нису ме поколебалн у моме мишљењу, јер разлози изнесенн у овим критикама ннсу за ме довољно убедљпви, н у врсгама што иду трудићу се, не толико да своје мишљење утврђујем, колико да покажем да оно овим још пије оборено. ПГго се дакле прихватам одговора није ни нз какве жудње за иолемиком, а још мање нз сујете нли тврдоглавства да своје ноставке но шго но то браннм, већ једино зато, што желим да се до истине што ближе дође. У нади да ће тако, и само тако, узетн овај одговор и мој поштованн прнјатељ г. Јагић, прелазим на ствар. Нретностављајући да су чптаоцн већ прочитали моју беседу, ја ћу се овде ограничпти само да нстакнем ред мисли у њој. Прво сам рекао да свп који су писали о сродству словенских језика, Шлајхер, Данпчић, Шмит и Миклошић, узимају да су словенски језици посталн већ у заједпици (стр. 3—5); као узрок томе напоменуо сам да ће бптп преношење теорије о сродству индојевропских језпка на словенске језпке (стр. 5—11); за тнм сам н сам опако а рпоп пренео Хиртову теорпју о постанку индојевропских језика на словенске, а нарочито на југословенске језпке (стр. 11—13), и аокушао да докажем и да се сраски језик развио на данашњем земљишту, и да није донесен из арадомовине (стр. 14—19); на послетку сам рекао неколнко речи о дпјалектима (стр. 20—25) н о нмену језнка: сраски и хрватски (стр. 25—29). Држпм да се из мога говора јасно види шта сам хтео рећи: Словенп су, селећи се из заједннчке домовине, понели сваки собом ирасловенски језик (ако днФеренциран, онда врло мало, никако толико, да су у њему још у заједници биле клице данашњих словенских језика), н да су се из