Дело

ЈАГНЋ II ОБЛАК 355 Овде још један мали интермедо. Из моје беседе извео је г. Јагпћ овЈкав резултат: „Да није оних романских балканских племена било ту још пре Словена, Срби би и Бугари ио његову (моме) мишљењу још и сад говорили „ирасловенски“. Плнрима треба дакле да захвалимо, што садашњи Срби екснстују, а Трачанима (овде до душе има и других додатака), што су Бугари овакн каки су сад.“‘) Акоје допуштено оваке закључке нзводиги, онда ја слободно могу из горњнх речи г. Јагпћа о Власима извести ово: Да није било Влаха, Вугари би, ио мишљењу г. ЈагиИа, и иоред бугарске наЈезде, имали и сад иотиуно очувану ирасловенску деклинацију. Али ја тај закључак нећу да изводим: ннти сам ја рекао оно, ннги је г. Јагић рекао ово. Г. Јагић је хтео само рећи: да нпје било Влаха, данашња бугарска деклинацнја стајала би према нрасловенској онако, како према њој стоји српска, чешка, руска нли ма која друга словенска, а не би сасвим пропала. Тако и ја нити сам где казао ни мнслио казати, да би данас Срби н Бугари говорили прасловенскн, да пије било оних старих насељеника на Балкан. IIол. Пз мога се говора види, а јатако п сад мислим: да су Илири и Трачани са Бугарима заиста узрок данашњој разлицн нзмеђу Срба и Бугара* јер да су Словени нашли Балканско Полуострво пусто , н да преко њих до данас није наилазила никаква туђа најезда, држпм да међу њима не би било толико и тако различннх дијалеката као сад, да се нзмене у нрасловенском је.зику можда не бп кретале у правцу у коме су се кретале (а свакојако биле би мање него што су сад), п да би њихов језик био много ближи нрасловенском него што је сада. А да ово хипотетско мишљење добије и неку реалну основу, ја упућујем на старо-словенски језнк, чија је домовипа на Балк. Иолуострову, п го јамачно на јужном крају његову, н који је најближн прасловепском језику. Пнсмом је Фпкснран у 9. веку, дакле ире него шго су се пословеннлн Бугарн, а можда и пре пего што су се сасвим пословенили п старији насељеници Балк. Полуострова, а свакојако пре него што је створен данашњп етнограФскн тип тих крајева. Кад је он још у то доба био најближи прасловенском, јамачно бн, да је 3 века раније Фикснран, био ако не баш прасдовенски а оно врло, врло бдпзу њему. II ја држим да је он у то доба — 3 века пре слов. писмености — био такав не само на јужном крају Балк. Пол. већ и на Марнцн, и на Искру, н на Морави, и на Дрини н на Неретви, и свуда где је бидо словенских досељеника. Изложившп у облпку врло лепе Формуле однос словенских језика према прасловенском, г. Јагић додаје: (овде стр. 348.): „Алиа,ћ, с, Ј, е.... х, тј. збир онога што је характеристично за поједине словенске језнке, може бити да је постао на врло разне начине п у врло разним времепима.ц Ове речн ја потпуно усвајам, само шго место може бити мећем јесте. Треба само утврдити начин и време постанка, и онда је цело пцтање ре11) (Овде стр. 349.) Курспв је мој.