Дело

Д Е Л 0 356 шено. II ја сам покушао да одредпм п једно и друго: начин — под утицајем туђнх елемената, време — доба иосле нсељења. Али г. Јагић не прима ни једно ни друго. Он вели: „Како ће проФ. Стојановпћ доказати, да су овп саставни делови а, ћ, с, <1, е ... х изазванп баш утнцајем страних језика? Но чем се то видн на овнм характеристичнпм знацпма? Па онда шта да се ради с оним Словенима што су остали у прадомовинп или барем у њезнној најближој близнни, као што су нпр. Иољаци с ону страпу Висле, или западни Руси у мочарнма у Пинску? И њихова Формула требало би да буде А(!), алп у ствари није, већ однос пољскога језика или рускога према праслпцп раван је потпуно односу јужних и западних Словена према том пстомц итд. итд., као што су читаоци наиред видели. Да је г. Јагић узео ствар с главе, на име кад су посталп словенски Језицп, онда би сва ова питања постала излишна. Јер ако су словенски језпцп бар у главним особинама постали у заједници, онда н моја поставка пада сама по себи, а ако ли се постанак словен. језика датира из доба после исељења, онда се о мојој поставцн мора водптп мало рачуна. II з»го ја, пре него што почнем одговаратн на горња пнтања, морам пстаћи као прво оно, нгго г. Јагнћ меће на друго место. Г. Јагић одмах у почетку вели да он држи „да се постанак словенских дијалеката, из којих се затим уо1уеа1:Љи8 заесићз развише језици, у некпм главннм цртама пружа далеко и.за нсторијскога времена, у прадомовину словенску (овде стр. 348).“ Једини доказ за овако мишљење налазп се, у колико се кени чинн, у томе што се поједипе прасловенске гласовне групе налазе подједнако измењене у два или више словенских језика, нпр. ГогРћ-а!, или ЈбгЈ-ЈгТ, или јотовање д и т, нтд. Али, ако се могне указати да су те гласовне нромене постале на засебним земљиштима, онда тај доказ мора иасти, а једнакост се мора објасшггн случајношћу, исто опако, као што се случајношћу објашњава и једнакост других гласовпих промена које се налазе код два или више словенскпх народа, а зна се позитивно да су те промене ностале на данашњем земљишту, свака независно, а можда у разно доба, н.пр. рецимо прелазак к у у у српском и руском језику. Зато се мени учинило да се та до сада свуда примљепа претпоставка може слободно склонитн у страну, ако се ма и за један словенски језик могне утврдити да су све његове особине постале на данашњем му земљишту, да нису донесене из заједнице. II ја сам то покушао да утврдим за српски језик на стр. 14—19 своје беседе. Од девет ту побројаних тачака г. Јагић прима четнри (5—8) и додаје још губитак г п I и изговор ^ као ј у западним крајевнма н „прво“ цепање у изговору Ђ Прво иримам као донуну, н друго ако је заиста прасловенско, а треће п четврто не иду овамо, јер су то доцнији појави, који су се развили не из прасловенског него већ пз српског језика. 0 деветој нишга не велп, а за нрве четнри, и то 1) нзбацнвање д, т иснред л, н, 2) иромена {огМга!;, 1ег11егћ 3) промена ћБгћ-ћгћ, и 4) јоговање дј у ^ и тј п гг, кг, хт у &