Дело

ЈАГНЋ И 0Б.1АК 357 нели да су .још из заједннце, само зато, што нх налази н изван српскога језнка. За све четири ове особине ја сам се у својој беседп трудио да докажем да су постале на данашњем, српском, земљишту, да нису донесене из заједнице. Тако за 2. и 3. тачку, поред словепскпх речи у румунском језику са неизвршеном метатезом, доказ ми јешто су се туђе речи, позајмљене у доба досељења, подвргле нстом закону метатезе као и словенске, нпр. Лабин, Раб, Скрадин, краа, клак\ Крк, Крваш,' Срђ, Гргур, итд., док су млађе позајмице остале: долма, рокља, марва, касарна итд. (стр. 16 и 18). Ако се из промене запсГиз у сут, Кгапсиз у Фруг итд. сме закључити да су Срби на данашњем земљишту извршили промену т у у, и ако се така иста промена налази V руском језику, зашто да се из Скрадин (^хорбоуа) н Крваш (Оегхабшз) не сме закључити да су на истом земљишту извршили н промену 1ог1-1га1 и иН-М, и ако се иста промена налази п у чешком језпку ? Ако је тачно оно нрво, зашто да није тачно и ово друго? Исто тако пцза 4. тачку рекао сам (стр. 17) да је још у заједници од гт, кт, хт и тј морало постати нешто треће, јер су све те четири групе у свима сдовенским језицима дале једнак нови глас, али прелазак из тога трећег у као н из дј у да је био на српском земљишгу, а за доказ навео сам што је и у оним случајевима где је тј и дј само српско, не прасловенско, нпр. тјерати, дјеца, опег иостало & и Керати, ђеца, док код оног јотовања које је прасловенско ннје тако бпло; из зј, сј, ннЈе постало ж и ш већ Г и к, нпр. од изјести, узјати, сјести, сјутра, није поста.10 *ижести, *ужати, *шести, *шутра, већ игести, угати, вссти, хутра итд. Поред овога има и других случајева, из којих се види да прасловенски гласовни закони пнсу више у животу на српском зсмљишту, док најстарији српски гласовнп законп продужују се и у историско доба, и зато ја мислим да ова појава заслужује да се код ње мало стане, а не да се просто зато одбацује, што се к налази и у словеначком. Изолованост коју ми г. Јагић пребацује може у оваким случајевима бити само од корнстн а никако од штете, За 1. тачку рекао сам (стр. 18) да је може бити најстарији појав, јср се из старословенског аал~„ (*падлњ) п алел7, (*плетлт>), с једне и седло (*седБ.1о) и метла (*метнла), с друге стране, види да тај гласовни закон у доба постанка најстаријих писаних споменика већ пије бно у жнвоту, п ставио сам тај појав у доба постанка старословенског самогласног р и л, или можда и раније. . II ако је ово све заиста овако, онда штаје остало од сраског језика чему би се траг повлачио још из заједнице? То је узрок што Хиртова теорија мени „нмпонује“. Нисам ја њу прихватио игго је нова, већ што се слаже са резултатима добивеним на језнку. Ако су ови закључци нетачнн , онда отпада п њена примена на словенске језпке, а ако су тачни, онда се и она не може тако са презнрањем одбацити.