Дело

358 Д Е ,1 0 Сад тек долази на ред питање: јесу лн туђн елемептн прн стварању словенскнх језпка нмалн утпцаја нлн ннсу? Ја држим да јесу, јер не могу да замнслим да један језик може остати неизмењеп, стопивши у себе туђе елементе. Кад се тај туђи утицај внди и у типу српском, а нарочнто бугарском, је ли могуће да је језик остао поштеђен? Ако то није довољно, ја ћу упутити на стр. 17—19 своје беседе, где сам рекао да се „полуглас“ одржао баш у оном крају српскога језика који грапичи са Арбанасима, који тај глас имају. На то г. Јагић није обратио никакву пажњу, па и пок. Облак, који прави вицеве код арбанашког ге, је, иреко овога је муком ирешао. Можда би се у данашњем арбанашком нашао још какав доказ, а јамачпо бп таких доказа бпло више, кад бисмо имали јасну слику трачког и илирског језика у доба досељења Словена међу њих. То шго важи за српски и бугарски језик важи и за остале словенскс језике. Ниједан словенски народ нпје заузео пусте крајеве, на и преко оних Словена, којп су се мало или нимало иомакли из својнх старих седишта прешла је велика сеоба народа, ни они нису остали чисти. Разуме се да су они свуда били у већини ц јачи , јер да их је било мало, било би с њнма исто оно што је било са Словенима у Грчкој н у Влашко.ј — пронали би. А што се тиче шггања: „Да ли су се Германци, романизовани Илпрци п Трачани, разнп народп што владаху руским југом и фпнски на северу договорили, да „нрасловенском1* заједничком језику зададу ране баш на истим местпма?“ (стр. 349) — пмам да напоменем да нису свуда т. ј. у свпма словенским јсзицима па истим местима ране задате прасловепском језнку, јер се зна да један или једни словенски језици у нонеким особинама стоје на прасдовенском земљншту, док су те особнне код другог или код другнх измењене, и обратно. А за попеке од особина, где су сви словепскп језици одступили од прасловенског ја сам и указао па стр. 17—18 своје беседе и зашто. На послетку, ако се узме да су се словенски језпци развијали без икаква туђег утицаја, онда се сва ова питања могу поставити и г. Јагићу. Ако се југословенска и чешка нромена 1ог1-1га1 слаже, зашто се не слаже п дј, тј? Ако се узме да је разлпка дошла од разног доба постанка гласовних закопа , онда зашто се у дј и тј слажу западни Словепи, а у 1оН4га( разилазе? Зашто се јужнп Словенн разилазе у дј и тј, а слажу се у (ог!-1га(? Јесу ли се Срби н Гуси договорили да заједнички мењају л; у у, и зашто се не договорише и за л ? итд. итд. Али оваким се питањима нити што обара ннти што утврђује. Неће ми се мислим, замерпти, ако се овде послужим изразом г. Јагића н речем да је ово сасвим налик на препирку о речпма (\Уог11есћ1еге1). 9 Јединство српскога језика (на стр. 12) претерано је само онда, ако сеузме апсолутно, али пикако ако се упореди са једннством бугарског језика, а ја сам то и нмао на уму.јер кад изузмемо прелазни дијалекат између српског и бугарског језика, онда српски дијалекти с једне стране чнне много хомоге-