Дело

386 Д Е Л 0 не бн морао увераватп како „иоред свега истраживања ио зааисима аечаЂтаким и неиечатаним11 није могао наћи ниједног владичанског пмена у ,оном међувремену од 1459.—1557. год. сем оних. које је поменуо по ар„химандриту Руварцу. Ја (т. ј. г. критнчар) нисам загледао у рукописет „алн чпм (гле, баги чим!) сам претурио две три руковетп старих записа *и натписа .нађох у РУП Гласнпку срп. уч. друштва на стр. 48. један „натпис, у коме се при крају велн: и ииЈладакнраго мнтрополнтУ кср „Атанаспе во лћто з. е. (7005.—1497.). Без сумље пма нх још такпх. Ђ(како не?!) Према овоме отпада она четврта тачка закључка (дабогме!) у „књнжици на стр. 60.“ И тако: ја тражно и по нечатаннм н непечатаним записнма, па не нађох ни једног владнчанског пмена оспм оннх, што их Руварац помпње. А г. критичар само претури „две трп руковетп заппса и натппса“ и нађе једно име (а могао је и впше да је хтео!) и оборп ону четврту тачку закључка на стр. 60. моје књпге. Каква је та четврта тачка? Она гласп: „У том времену (од 1459.—1557.) осим митрополнта у Пећи (1506) „Јоаникпја нема нн једног еппскопа, а Турци беху раширилп потпуно „своје господство над српском земљом.“ Као што се впдп, ја сам тврдпо да за номенутих сто годнна не само пема нпједног патрпјарха но нп митрополнта сем пећког Јоанпкија у земљн српскпх деспота. То се још боље види и пз онога, што сам рекао на стр. 59. свога списа: „Ма ко„лнко да смо пстраживали... не могосмо наћн впше лпчностп, но оно што „пх је поменуо наш најбољи истраживач, г. Руварац... дакле за цунпх „60 год. нема ни помена о српским владнкама у земљама, које потпадаху „под српске деспоте. “ Разумете, г. крптпчару: Ђу земљама које иотаадаху иод сриске десиоте“? Осим тога четврта тачка закључка стојп у везп са првом, где је наглашено: „у земљама десаота Ђурђа Бранкови&аи. На основу свега тога пзведена је и она 4-та тачка закључка, коју критнчарнпје оборпо, као што мнслп, и која се не да лако оборитп. А шта је оно, што је критичар нашао међу заппспма у 57. Гласнпку Срп. Уч. Друштва? Да је он бпо „стрпељивпји“, да нпје са внсине, која, му не долпкује, ппсао оцену и да није желео наћп длаку у јајету видео бп у истој књизи Гласнпка на нстом лпсту, где је нашао натпис, да је он са манастира св. Андрије у блпзинп села Матке на левој обалп Треске до тетовског пута. II кад бн г. критпчар знао границе Охридске Архијепискогшје и Пећке Патрпјарпшје, знао би да п село п поменутп манастнр не улажаху нн у једну област српских деспота. Не само не улажаху у састав државе српских деспота но нигда не прппадаху нп Пећкој Патријаршији, већ су од вајкада бпли саставни део Охридске Архпјепископнје и поменута белешка тнче се неког охридског архијереја. Кад крптпчар ннје пмао другпх замерака овом делу мог сппса, могао је п ове не чпнитн. Алп ту му је сметала основна мисао његове крптике, и зато га је одвела на стрампутпцу.