Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 387 Много већих замерака чини г. критичар првом делу моје књиге којп по његову мишљењу заслужује пажње с „једног другог гледишта.* За тим вели да ми је за основ нрвог дела послужнла расправа Мијатовића „Пре трнста година“, чему сам ја додао података касппје објављених из три списа не непозната. За тим вели да је књижицу 1л1)е11и$ <1е гЛи еГ (1е тогЉив Тигсогит употребио Мнјатовић у расправи „Деспот Ђурађ Бранковић.* Али тим критичар ништа не побија. То сам и сам казао у свом сппсу на стр. 26. у напомени под 1), где сам навео чак и стране. Разлика је у томе, што сам ја имао текст латински, а Мијатовић немачки; што сам јаупотребпо нматеријад изтекњиге, који Мијатовнћ није употребио, као на стр. 10. моје књиге где сам употребио грађу за осветљење стања народног у Босни, Херцеговини, Рашкој са Зетом и Албанији. Грађу пак, коју је употребио Мнјатовић, попунио сам паводима из дела Сгег&1е\У1Љ-а, те је тако моја слика и потпунија и јаснпја, но код Мијатовића. Критичар велн да наводи нз Тигктсће ЊзЉгЈеп неће бити нишга друго до нзводи из Мернавина, „чије је дело Ућае1е&е шгсћезса прештампавапо више пута и у Тигкјзсће ШзЉгћеп биће нревод талијанског текста.“ Зар баш „биће“? Крнтпчар не тврди но вели „биће“; а да је био встрпељивији“ прочитао би моју напомену под 2) иа 11. стр. књиге и видео би да тамо стоји: Уоп (1ег Тигкеп ип(1 уоп бет Маћотесћзсћеп Шаићеп. Аиз ИаИепгзсћег Зргасће Тетзсће иегс1о1те(8сМ... Ја сам навео натпис дела, којнм сам се служио и пме иреводиоца, а ко је писац у натшгсу није стајало, п зато нисам навео. Најпосле то је споредна ствар. Главпо је да сам ја казао извор, одакле сам узео, чак и то, да јс пореклом талијански. Једна од најглавнијих замерака критичаревих јесте и та, што вели да сам „узимао без критике и вадио,ао сво.ч нахођењу, из других саиса, нв „наводећи ирави свој чзвор, већ онај у који нисам ни завирио па да сам ^аромашио, намеру кад сам мислио да Ку на начин, кога сам седржао, моћи уаутити у ироучавање историско наше млађе људе од аераА— Рекао сам, како сам мислио о свом спису, кад сам га штампао, али је критичар, поновивши своју заблуду да ја придајем само научну вредност свом послу, отпшао још даље и подмеће ми да сам својим белешкама и историјским расматрањпма желео, да уаутим млађе људе у ароучавање историјско. Толнко пзвртање опога, што сам у предговору своје књиге рекао и толико подметање од стране критичара, прелази меру озбнљне оцене.1) Критичар се ни на томе не зауставља. Он ме беди да сам се аозивао на дела, која нисам имао ари р>уци, но сам се аосредно служио готович обрадама. Он има толико смелости да иде, да и то докаже. Вели да сам на крају свог списа, код нисца Шсаа-а навео два његова дела н то једно Шопа Је11о 1) У месту, које је г. Вукнћевић већ навео из свога предговора, допста стоји°само да жели да покрене „наше млађе л>уде од пера да испитују овај.... период наше историје“. Ур. „Дела“.