Дело

388 д е л о 81а1о ргезеп^е <1е11’ 1трег1о ОИотапо а друго О^е пеи- егбГГиеГе оИоташзсће РГог1е, за тпм да сам се првим посдужио на стр. 44, а другпм на 50. своје књиге. „У ствари, вели критичар, нисам се служпо нн једним „од наведених дела, јер да је то било, писац би знао бар толико да је Ђто једно исто дело, а разлика у натпису потекла је само од двојице прево* „дилаца“ нтд. Ово је велика осуда за ме, ако је истина, алп и велика дрскост од критичара, ако није истина. Да видимо. Што се тнче нрвог дела наслов му је овакав: ШзГопа 4е11о зГаГо ргезепГе 4е1Г 1трепо оОотапо. Уе11а срга1е 81 сопГеп8'опо 1о Маб81те РоШлсће 4е Тигсћ1: I ршШ рппсјраћ с!е11а ЕеП^шпе Маћотеиапа. Бе 8е11е, 1е ЕгебЈе, е огсИпг (Ииег81 с1а’ вио! Е,еН§1081. Еа ОГзсгрНпа тШГаге, И сопГо еззаио 4с11е Гогге рег Маге, е рег Тегга, е с1е11е гешШа с1е11о 81а1о 1ого. СошрозГа рпта 111 1т#иа 1п^1е8е 4аГ 8ј§. Е1саи1 е!с. Тга(1е11а розс1а 111 Егапсебе (1аГ 81§-. ВгоИ. Е Ипа1теп1е 1га8рог1а1о 111 ИаПапо 4а СопзГапИп ВеШ Ассас1. Таз8181а. Цело дело састоји се из посвете, предговора, мале напомене читаоцима, садржаја н текста у два дела. Првп део књиге састоји се из XXII главе и говори: с1е11е шазбипе роПИсће с!е Тигсћј, а други из XXVI глава и говори: с!е11а ЕеП^шпе с!е’ Тигсћј. Навод на страни 43. и 44. моје књпге, за који ме критичар обедио да сам га „недозвољеним* путем „позајмио* (наравно „најФиније казаноР), нз његова чланчића штамнаног у „Извештају крагујевачке гимназије за 1893—94. гик. год.и узео сам из ирвог дела горње талијанске књиге, а из главе ХУШ. У својој књизи рекао сам : „Да би „сачувао свој пород ренегатства, Србин је још при крштењу (разуме се „у извесним крајевима) обележавао крст детету на челу, руци итд. бојећи „то обележје соком неке траве, од које се траг никад није губпо. Ово је „било врло пезгодно за оне, којп би се доцније иотурчили, јер би их ти „знаци вазда издавали за хришћане н правоверне.“ Место, одакле сам ово узео, на талијанском језику гласи: *Оие’ 4е11а Меп^геПа Гапио ипа Сгосе пе11а тапо 4’ 1ого ГаисГиП циапс!о П ћаИегапо, е цие’ сП 8еглпа 1ог 1а Гаппо пе11а ГгаиГе, соп пи бП§о сП се11а егћа, 1а Нп1ига с1а11а ^иа1е ^рашах пои 81 регбе. Е сЈо Га сће цие’ <11 1аП паххои! 81 Гаиио гте^аП роНапозешрге зорга сП зе ип зе^ио У1б1ћПе 4е11а 1ого <1е зегјгхопе е<1 јиГебеШа, сће Га уег^о^па а1 ТигћапГе ћјаисо, сће рогГаио зорга 1а ТевГа “ Мнслим да ништа јасппје не може бити ио ово што наведох за доказ да сам се доиста служио делом ЕшаиГ-а, и баш талијанским текстом. Дакле могао сам га имати и имао сам га при руцп. Критичар се преварио, кад ме је бедио да сам се у ногледу овога дела служио „готовим обрадама“ не завиривши у дела која сам навео у библиограФији. Исто је тако н са делом „01е пеи- егбГГиеГе оНошапсзсће РГогГе.“ Оно ннје исто опо, шгон напред наведено талијански ШбГоНа 4е11о вГаГо ргебеШе с1е11’ Ппрепо оИошапо, као што тврди критичар, нити је ,разлика у натпису потекла само од двојице преводилаца.“ Критнчар, кад ово тврдн