Дело

КРПТПКА II БПБЛПОГРАФИЈА 389 или дело, о коме говори, није имао никад у рукама, или га је имао, иа заборавио како изгледа. Дело Б1е пеи-егобиеГе оиотатзсће РГог1;е јесте састављено из више нисаца: 8а<*геЈо-аШсаи1-а, Бап;к1о а, Вегеп^апо-аЕозсапш-а и’др., ане само иревод Вјсаи1>а, како мнслп критпчар. Осим тога дело ВхсаиОа и на Француском и на талијанском језнку састоји се из два одељка. У првом се говори о максимама турске иолигике, а у другом о вери Турака, и на француском тексту, које је чак и илустровано, нма свега страна 498. 12° а Бје пеи-егбвпеЈс оВоташвсће РГо14е састоји се нз два тома, величине ('оИо са пјреко 1600 страна,, и па свакој странп по два стунца текста. У њему је ц турска историја од како се зна за Турке па до 1700. годипе израђена по поменутим писцима. Па поред свега тога критпчар тврдп да је ово и иапред наведено талијанско дело једно исто, само разни преводиоци! Што се тиче навода на стр. 50. за који крнтичар каже да сам узео из Мијатовићеве студпје *Пре триста година“ напоменуо сам и сам, што се види из напомене на истој страни у напомени нод 1. Алп сам папред поменуо п ШсаиГ-а да тим кажем, е сам нмао и оригинал одакле је у поменутој студнји наведен поменути цитат. А најпосле зар сам рђаво учинпо ако сам проверио навод Мијатовпћев с извором, одакле је он то узео ? Према томе отпада она јетка замерка критичарева, на сгр. 546. поменуте свеске „Дела“, да у библиографирг (коју сам навео на крају свога списа) није места наведеним делима Рико-а. Носле свега овога, треба ли вероватн крптичару шго с извесне виснне вели иа стр. 548. „Дела“, при крају своје оцене, да нпсам знао ни шта су: Ке1аНот 4е§П атћадшаГоп УепеП ? Доста би било п ово, па да се види како је проФ. Јов. Н Томић оцењнвао моје дело. Али треба да кажем зашто је критнчар писао са толико јеткости. Ко је год ирочитао његову критику, могао се уверити, да она пије нисана толико из разлога да допринесе нашој „исторпској критици“ користи и да одврати друге да не пођу по „историску критику“ штетним „трагом“, већ за то, нгго није он, г. критичар јаче истакнут у мом спису као пнсац чланчића „Пре трн столећа“ штампаног у ^Извештају крагујевачке гимназије за 1893.—94. шк. годР Он се у својој крптици нозива на впше места, како сам га ја, ако не опленио, а оно „најфиније казано“ учинно „недоауштене аозајмице“, ко.је су од „штете за развој наше историске критике“.] Нарочито се расрдио што сам извесне његове речи ириденуо ђеновљанину Јов. Антонлју Мернавину на страни 44. своје књпге, а друге на страни 37. Марнну Бицију. Алп... тако се деснло. Једна грешка штампарева учпнила је, да г. критичар постане, тако осетљив, и да сву љутњу излије на ме. У мом тексту било је напнсано: „Тако по наводу г. Јов. Томпћа Мернавин велп!“ Али при штампању испало је: ,по наводу г. Јов. Томића“ те на моју несрећу(?) остало: „Тако Мернавин велн“ Пстпна тамо се впди да је навод (има наводнице цео текст), исто