Дело

393 Б Е .1 Е Ш К Е Има у њој двадесег басана које је скупио В. Врчевпћ, двадесет Доситијевпх, десет Љ. Ненадовића, десет Змајевих и десет II. Крилова. Пред сваким од<\љком ових басана у кратко је пропричана биограФија поменутих писаца Како је ова књига намењена по готову деци што уче или што су учила основну школу , то није требало уносити у ову збирку оне басне [на пр. Мишић и мишица] које су у чит !нчицама, а могла се изабрати место њих која друга као и место оних, које нису никако басне [као н. пр. песма о Максиму п т. д.]. Црцређпвач је у овој збпрци исправњао и дотеривао језик према схватању дечјем; томе не можемо замерити, само бисмо желели да је на то потпуну пажњу обратио. Могло се заменити на пр. високоаарни, уиражњење, изједначити на пр. рЈвчеарекне, избацпти сувишно Једак [н. пр. стр. 6., 11. ц т. д.] додаги н. пр. су у ратовара.га се [стр. 10.], исиравити: дан од састанка. корети и т. д. и т. д. Стаје нола динара. Има 75. стр. и 2 листа садржаја и извора којима се служио. Злато, злато, злато. — Анта П. Ђорђевић књижар и антиквар београдски издаоје опет једну пуну сензација књигу. То је превод В. II. Немировића Данчека описа Монака Монте-Карла и Кондонима под ирив.тачним натписом „Злато, з.гато , злато.Ј Стаје 80 пара динарских. Летопис 31атпце Српске. — Добили смо 190. књпгу „Летописа Матице Српске'. Садржину њену објавили смо у мартовској свесци стр. 5бо. На неке чланке вратићемо се нарочито док се сврше ; а овде само скрећемо пажњу на Матаву.вева „Прииорска обличја1' и напомињемо: да треба коментар уз писма Даничићева Бошковићу јасније одвојити од текста самих писама/ најбо.Ђе би би.то да су домеци Магарашевићеви штампани ситнијим словима- Бранчић приказујући „Иримере** Ж. С. Иоповића ве.ш да су лепа добит за наставу у српском Ј'езикЈг, јер је књига у својој врсти заиста добра. Приказивач (уредник?) Милићевићева најновија дела „Кнез Мнхаилои разорачан је њиме. „Боже сачувај, вели прнказивач, да смо тражилп пикантерије , алп смо , и то с правом, тражили од некадашњег секретара кнежевог да ће нам изнети онакве ствари, које се иначе не знају а које су од великог утицаја биле на решење п на радњу кнеза Михаила. Тога нема.“ Књига је, вели на завршетку, деликатно и достојанствено написана. Са Авале на Босфор. — Јављају, да су штампане путне белешке Драгомира Брзака са похода Београдскога Певачкога Друштва у априлу 1895. год., а под именом „Са Авале на Босфор“. У књизи се оппсује Босфор, Цариград, њихове знаменитостн, СоФија п Пловдив. Има и слика. Стаје два и по динара. Шематизам. — Православна епархија бококоторска, дубровачка и спичанска издала је свој Шематиза.ч за год. 1897. Иза службених дата о црквама и манастирнма статистички је преглед поменуте епархије; из њега дознајемо између осталога: да је било 8 манастира и 4Ј парохије, а цркава 297, 527& домова и 28.271 цравославна душа, 58 свештених лица. По народним основним школама, мушким и женским, има 2202 ђака. Пзатога „прегледац су „Биљешке и подаци “ Знатније су ове; „Оснивање епископије зетске“ од Ђ. Стратимировића (из повећега де.ш „Православна црква у Боци Которској“), „Манастир Режевићи у Паштровићима“ од М. Црногорчевића (извадак из описа манастира Режевића, који се штампа у „Старинару“) и опис једног антимиса из год. 1780. Добрајебелешка на крају она из које се дознаје, гдесу другде штампани описи нојединих манастира п цркава из те епархије. На 8-нп је, има 48 страна. Глас ластпра. — Свештеник Григорије А. Николић одлучио је да изда своје проаоведи, које је сам написао, а нешто прерадио по туђим, већином рускнм, нроповедницима,. те говорио које у Митровици које у ком другом месту митровачкога протопрезвитерата. Дао им је натпис „Глас Пастира~ и прво коло својих пропчведи пустио је у свет у књизи од VI и 232 стр. и 2 листа. У овој првој књизи има 41 поука и проповед говорене разних дана у години. Неке од ових проповеди штампане су биле раније у „Српском Сиону* и у „Босанско-Херцеговачком Псточникуи. Штампана је у Новом Саду, а стаје динар и 80 пара динарских. Четирц жене Ђорђа Партије. —С мађарског је превео В. Чонић учитељ ромаа Каролнне В. Галовице под истакнутим натписом. Пздала га је књижарница Браће М. Поповића. На 8-ни је има 146 страна. Опшга недагогика.— Д-р Војислав Бакић штампао је у Државниј Штампарији „Општу цедагогику“. Поделио ју је у три дела:Педагогошка телеологија, Педагошка методологија и Наука о школској организацији. На крају је додао: Преглед садржине и азбучни преглед садржине. За основу овој „педагогици“ узео је, у главном, како сам велп у предговору, „Вунтову и Бенову Пс-ихологију и Логику, и Хербартову Етику, задржавши у осталом, дух хербартовске Философско-педагошке школе, нарочито у оном смислу, како га је схватио самостални и слободоумни Хербартовац пок. Д-р А’ Ф Стој.Ј Стручна критика свакако ће изрећи у скоро свој суд. о њој. Упуства. — Послао нам је Бож-ч С. Живковпћ на приказ „Упутства за рад на мех. аутомат. разбоју „Србијаи. Ова књижица штампана је у штампарији Светозара Нико