Дело

ПИСМА 113 НИША 409 — Јеси ли видела у Сељанику мухацире (бегунце)? Тугују ли ? — И тугују и певају. — Певају.. Што су детету играчке, то су нама песме и маниа1). Ама дете плачући за мајком својом играчкама се забави — али мајке своје не заборави. Од хасретлука1 2 3) впшта теже, кузум госпоја. А и што нас је ово мало у Нишу... Ахбаб бин, дост бир (пријатеља хижаду, истински пријатељ један.) Ахбаб се лако нађе, дост не може. Буд нас је мало, ту се од <(мешањао речи не може живети. Бир Фитне бир орди бозар (један неваљалац читаву војску поквари). — Аман, затвори ! мољаше је III. ханума. Причај нам мало о Сељанику. — Да причам ? Шта ћу ?... Код Челеби-хануме беше була пуно. Мухаџири су. Меџлис је ханума сабрала због мене. Говориле су о Нишу и о Београду; певале су и веселиле се, гледајући са чардака Бело Море, до ноћи. — Пусте Белигратлике певају ли, певају! Било их је, знам, тамо доста. — Ах, Београђанке! .. Ја сам две три заволела, јер су веома пријатне, а српски говоре течно, лепо и са највећом вољом. А кад прислоне руку на образ, па викну... не знам како се оно зваше... — Белки дестанз). Оно што ашик збори уз тамбуру својој драгој. — Чини ми се тако. — Хајдете, девојке ! Што ћутите ? Какав је саба’-ћеиФи без песме ? Хајдете! узвикиваху старе; а младе... Туркиње се не моле много. Удесише одмах тихо — нека мало кроз нос, нека вречећи као јарешце, а све с осећајем — ову песму: ,Беп бу ђун бпр ђузел ђорд’м, „ Бакар џехнет сарај’ндан: „Камашти ђоз’м’н нури „0’н’н хусни џемад’ндан: „Геџе, ђундус пдер’м: „Ах !*) 1) Стихови, којима се одређује, објашњује како је коме и шта ће му бити. 2) Жеља, чежња, туга због растанка с каквом милом особом или местом. 3) Цриповетка, народна романса, Фабула. 4 Ах итмек, уздисати.