Дело

412 Д Е Л 0 „Меџлпси курдум отурд’м, „Јари јан'ма ђетрд’м ,Јар лен берабер јатрд’м: „Соруп шнљтеје, јоргана!“ (Меџлис сам збрала, седела/) Крај себе драго довела Заједно с драгим лежала, (спавада): Питајте шиљте и јорган !) — Сорун шиљтеје, јоргана ! О-о, оф ! сорун ! узвикнуше младе жене у један глас ; полетеше цигаре и палидрвца у ■крила... „Ел’ни алд’м ел’ме, лОн’н лен чнкт’м дајлере : ,Берабер ичт’к ђул-баде, „Шиндц да душт'к диллере.“ (Узела сам га за руку, С њнм сам изишла у горе: Пили смо слатке ракије, Зло сад о нама говоре.) — Зар није ова песма лепша од свакога дестана , аман ! збори друштву Ш. ханумина кћи, удовица спуштајући главу на мајчино крило. (Буле врло воле да леже — нарочито на узнак или наслоњене на руку — на меким шиљтетима и да пуше слушајући севдалијске песме, које извијају уз дахире црне и лукаве измећарке. Па и кад коме оду у походе... Спустити главу на јастук или на мајчино, па и на сестрино крило — (на пријатељичино не сме), у друштву одмора ради , веле , није непристојно.) Кад удовица изусти ово, њена сестра погледа крадом пријатељицу; Халил-бегове кћери одговорише : — Лепши је један дестан од свију оваких песама. — И оне ђоја нешто знају ! Чоџуклар (деца) , рече моја кона, па се некако чапкунски осмехну. У многим турским песмама помиње се шараи* 2) а и бадез)... Ах, баде ! Не даје ли га турско драго драгом кад посумња у Или збрао, седео: род је један. Овдеје преведено овако с тога, што жене певају. 2) Спрун (у Ншпу вино). 3) Внно (у Нишу у опште слатке ракије.)