Дело

ПИСМА ПЗ НИША 413 верност његову, да би дознало шта му је у срцу а шта ли ни1е ? Јер винце улази у лице , а ракија уме говорити. Ах, баде !... Откуда то ? Та није ли им и оно мусаФом забрањено... Буле , није ли вам ова тајна већа од оне највеће ? Ханумег покушам ли дићи перде и с ње — казните ме терлуцима и оклагијама ; позатварајте испред мене све своје капије за навек... Одлазила сам у кухину и враћала се , а оне не устају Т Нешто им се белки допало, иначе не могу остати на једном месту дуго. Испече им Ш. ханумина кћи још по једну. Узеше је сркати уз тутун како је прописао ханумлук. Почеше опет певати тихо, као мало час. Не нуштају гласа много, боје сег пролазе људи (Турци, од наших не маре), па их могу чути и рећи пред својим харемима или у кави: Ђоја хануме, а пустиле глас као ћојлилер (сељаци. сељанке). Јаз’к ! А да ли се оне боје својих мужева? Како која. Чак пма и таквих које мужевима подвикну. Једиа реч две па своме: «Узео си ме, ти, коџа човек, младу, дете, па кад је овако барем ме задовољи, увек ме задовољи: рубом, накитом... Хоћу да се шетам, џан^м.” — Добро, кузиџг’м. шетај се, ко ти брани! А руба... Ево ти мајке, ено Доре Стамболије: она нека изабере што милујеш, ја ћу платити... Сваки не допушга да му жена иде по дућанима. Турци су љубоморни. Једна ли се обукла у какву туђу, отрцану Фереџу, да је не би муж познао, па хајде у дућан. Буле су лукаве. Кад бих сад чула да когод рече «Зао као Турчин,” насмејала бих се — сетила бих се својих садашњих суседа. Одох им прекјуче, па: отац чисти грашак; син простире пелене. (Ко зна, можда их је и опрао, да му се не замучи ханума.) Оцу ни бриге; син се застиде и рече: — X. ханум (његова жена) има лупавицу (ваљда лупање срца), па не мож’ да диза руке на горе: ете за оној ја работим негово работу. — Где је ханума?