Дело

414 Д Е Л 0

— Зар га не виде? При Нишаву је; тамо је хава (ваздух) млого добро... Аман, госпоја, што је твоја кућа теФеричли мани се! Па и сунце ти дојде саба оди две стране. Не ли је добро што обрћемо лице на кућу накуде ћабе?... Овој наше не вала (ваља); белки за оној си је наше хан’ма по више болна не теки здраво. А и х'змећара с’г па нема, завали... Нисам чула да је коју муж истукао. Тући жену, веле каде, веома је лак посао, али није достојан човека. А човек? Човек треба да је човек. Вук удавп јагње а нико га не назове јунаком. «Ако је не бегендише, нека је отера, то му је бар лако. С. аги, Е. ханума је девета. Узимао, отеривао, а ова му се, да видиш, госпоја, много допада; воли је : што она каже, то буде.” А што јест, јест: љубоморни су. Син овога аге, шго осам отера, девету милује и слуша, толико је љубоморан, да за годину и по — како се оженио — пусти своју жену на улицу свега трипут. Ишла је, разуме се с пратњом, последњих дана празника, гледајући кад је улицом најмање света, својој мајци да јој пољуби руку. Жали к^сканџија1) што им није адет да излазе са женама. Кад би могао ићи с њом, без сумње би било друкчије; овако је права робшва. Њихова љубомора је начинила да су им жене неискрене. Јер шта је крива ова моја кона, што пре неки дан дође једна Циганка и рече : — Г. С. жели да те види. — Кога ? Мене ?... Белки његова госпоја. — Јок, он. Чуо је да си лепа. Како је месила питу и чучала крај софре, тргла је оклагију, скочила и истукла Циганку, добро је истукла, а г. С. почастила речима каквих у њихову речнику за овако што доста има. Потужи се за ово једној својој пријатељици, а мужу не каза. Зашто ? — Не смем, вели. Како је к’сканџи неће веровати да га и не познајем, но ће мислити да ме је видео ; а зна да сам скоро са старом Абиде-ханумом ишла његовој госпођи. Кад ') К’сканџи, љубоморан.