Дело

ПИСМА ИЗ НПША 415 би чуо био би к’јамет: избацио би ми јашмак и Фереџу за час.1) Средовечне жене не иду преко Нишаве без пратње никада ; младе ни у комшилук, осем кроз капиџике. Хареми су „непристунни”; јер ко би од мушких ступио у двориште пред харемлуком не лупнувши халком на капији и не добивши допуштења да сме ући, дато је право домаћину да га убије, из пушке убије.* 2) И жени је, веле, ово допуштено. А жене кажу да се у помами од гнева не сећају женскога оружја — суза и речи, но мушкога — јатагана и туФека. (Само за Једну знам — то беше поодавно — да у љубомори трже револвер и, преко ограде, избаци га на своју супарницу.) Иначе су слаботиње Оне не могу „тегљити” дерте дуго. За час падну у проклети узун-хасталук (дугачку болест). Често имам прилику да видим како стоје према мужевима у опште. Муж у собу. жена на ноге. Муж се маша дуванске кутије, жена већ спрема иалидрвце. Рече ли «вер бир кахве," одмах је испече, принесе му је, иослужи га као каква госта, што је походи једном у месецу. Намисли ли изићи кудгод из Београд-махале, тражи од њега допуштење; не хтедне ли је пустити, остаће па ма јој и не било право. (Но и у овоме има доста изузетака). Једне, истина, пољубе мужу руку само ујутру на бајрам, кад се из џамиЈв врати, честитајући му празник; друге увек кад год иођу кудгод ван Београд-махале. ’) Што вначи: Сакрнј лнце и одело од мене, нисам тп више муж , иди ! (Што крију лице од жнва мужа ннје ми за чудо 5 али од мртва! Издахне ли муж, жена на се јашмак и Фереџу : нпје внше њен, смрт нх је раставнла. И мртпе жене главу покрнвају, кад стуна муж у одају где она лежн. 2) Једнога дана стаде писка жена и деце а впка људи/ истрча из комшилука и мало и велико. А кад тамо: наперио Турчин пушку, упјЗо је сељаку у груди па виче: — Не смеш, бре, да улегнеш цор не лупаш. Убићу те ! Сељак се правдаше како није знао да је ту харем, а кад виде да ово не помаже, нодвикну: — Смем, бре, пчешка веро. Сад је Србија слободпја. — Не емеш домуз-соји (свпњскн роде)!... Србија слободија, на годину три вергија, дере се Турчпн као бесомучањ — Србн узнмају вергију; Турци све до душу, на млога и душу, одговори сељак, не уступивши Турчину испред пушке нн корака. Да не беше ннкога који ће их утишати, не знам како би се свршило; овако, на овоме се п прође.