Дело

416 Д Е Л. 0

Кад би хтео Алах да су равноправни, не би створио жену од мужевља ребра но од главе. Ашколсун !... Сви веле: буле су затворене, а оне се на затвор никада не туже. А откуда су баш толико и затворене ? Радом се много не забављају, те с тога, из дуга времена, а и обичај је такав, пођу од капиџика на капиџик, од Нишаве до башчованџијскога долапа чим се сване. Истина, ио њихову казивању, ово је овако сад, јер је Србија слободија ; у турско време све беше друкчије. По вароши су ретко ишле пешке. Било је и таквих к’сканџија, који су завесе на колским прозорима замењивали дашчицама, да не би хареми могли видеги улицом никога. А по Дер-се’адету и Сељанику ври улицама, и ако тамо Османлије господаре. Солунском Милет-бакчом ходе на буљуке- По предграђу Пери па и Стамболу видиш их у свако доба дана. Па још шта више, ако их које мушко погледа чапкунски -— кђамет. Ш. ханума показа ми једном сунцобран своје кћери, зборећи : «Бак, бак, госпоја ! Скршија га у Истамбол, к’д гостова, од једно хак муслиманско главу. Ми си ходимо, а ово пројде баш нри моје к’ерку : погледа гу у очи, узда’ву, удари себе у груди и рече: Вај! Овој затвори шемсие (сунцобран), па по негово лудо главу — иап !и Много ли гостују, Боже! Куд отиду не мисле кад ће се вратити ; и домаћици није неправо. Иду час овом час оном харему ; остају по неколико дана (или, како оне веле : леже по неколико ноћи). Одлазе у Турску, долазе им из Турске ; .остају једна код друге по један, два, па, често, и по пет-шест месеца, и ниједна од тих — иначе оговорџика — код којих је гост против овога ни беле ! Приметим ли ја штогод, веле : — Ако! Што има ? Веселимо се, ходимо, зборимо... За једно ручак и па вечеру што ће да бидне ? (Само је, веле, мало непријатно кад гостује у кући где има мушких јабанџика, јер се морају поставл>ати „две софре”.) Право. За ручак шта се нађе, — симит, ђеврек, сир и хлеб или какво подгрејано јело — за вечеру узму се бринути озбиљно и рано ? заклопарају налуне, стоји клепет папуча и луна сатара — јер многа су им јела од сецкана меса — свуда