Дело

ППСМА ПЗ НИША 417 редом још од икиндије. Но често, врућа им је пита сва вечера. На вечери су сви за софром ; на ручку... руча се кад се стигне и кад је ко гладан. Кад је овако, достум, јасно ти је што се овај меџлис сабра у пет, а растури у десет са’ата. Истина , шта би даље на меџлису, кузум ? Допуштено ми је, белки, да се малко од њега удаљим, али оволико Опрости ми ! Право рече Халил-беговица. Што су детету играчке, то су њима песме и маниа. Опет се дирнуше у најтању жицу. Почеше о ^танкој” вери својој и о негдашњем Нишу своме плачући. Поменуше и светињу над светињама, Санџаги-ШериФ1) са страхом; подижући рукаве показиваху ми како их је језа подишла. — Вај ! Вај! — збораше Халил-беговица — пејгамбер није тражио мала на овоме свету. Сав му мал беше : СанџагиШериФ; хркаи-шериФ;* 2) једне налуне, с којима дбђе до серџадета пошто абдест узме; пешкир, којим се убрише после абдеста; серџаде-шериФ, на коме клања и теспи (бројенице)., које пребраја после клањања. — И један тараги-шериФ,3) примети Ш. ханума. — И леген и ибрик, рече моја кона. — Вај ! продужи Халил-беговнца. Кад оно украде Јерменин налуне.шериФ, чудо би. Кузум госпоја, колика су светиња ове налуне зна ћеш тек онда кад чујеш ово. Ухватише ђаура с налунама, потераше га : па куд год с њима мину — дрва им чинише селам, клањајући се до земље ; јагањци пођоше и идоше за њима чак до сараја. џамије куда ће се оне оставити, где су и пре биле, камо се чува Санџаги-ШериФ с осталим светињама које поменух. Идући, кротки и мили, викаху тужно и са страхом : Бе-е-е ! Бе-е-е !... (Кад узеше помињати светиње над светињама, сетих се једнога призора, који ми се учини у почетку диван, на свршетку страшан. ’) Пророкова застава. 2) Пророкова хаљина. Ј) Нророков чешаљ. Дејо XIV