Дело

418 Д Е Л 0 Пре седам-осам година рекох пред једном булом, како сам видела из новина да Руси хоће Цариград. «Аман! викну ова. Алла’! Алла’! Алла'! — Дер-се’адет!,.. Ко би покушао к њему — тешко њему ! Јер кад наш падишах, силан и моћан, султан султана, узме у руке место Мухамеда МустаФе Санцаги-ШериФ — од четрдесет дана деца прозбориће и проходиће; стогодишњи с.тарци исправиће се; жене ће бацити јашмаке и Фереџе, све ће поћи за већилом Мухамедовим, Алаховим : браниНе Дер-се’адет, Дер-алије до последње капи крви ! Кад не буде ниједне душе која верује танку и чисгу веру Мухамедову — онда ће Дер-се’адет бити ђаурски: Алла’! Алла’! Алла’!” Кад заврши ово, узе рикати као рањен лав, дохвати чанту испод грла обема рукама и трже је : за час одлетеше поду сва пуца. Док збораше, изгледаше јој лице дивно : обасјали га зраци л>уГ>ази прсма вери;кад зарика, оно се преобрази ; ниједнога знака не могах опазити на њему, који би ми прозборио : Не бој се ! у овоме телу борави здрава душа. У оно време била сам болешљива и врло нервозна, те се препадох и похитах из одаје заклињући се, да никад више не кажем шта сам видела из говина ни пред једном мусломанком) И о негдашњем своме Нишу зборише. Зборише о зијаФетима и свадбама, којима не беше чиФта ни у Стамболу; о шетњама и изласцима, што биваху врло чести. Туговаху за Бањом и за лепом Еминовом Кутином... А, Кутина! а’, Бања! У Кутини ((Лежимо" по три четирн ноћи. По вас дан се у башчи веселимо : љуљамо се на саланџацима и иевамо; играмо се чомлекчика (лончића), бостана и иевамо ; устајемо и певамо; лежемо и певамо. Хеп (све) певамо. Само умукне песма онда, кад нас све редом сан ухвати... Пуста Бања ! По десет-петнаест дана не сетимо се Ниша и кућа својих никако. Ходимо по брду; боремо цвећа; ту нам је ручак, ту вечера; купамо се по вас дан певајући... И ноћу се купамо: око хавуза запалимо но читаво тесте свећа. Море јок једно тесте, но два, три: од црне ноћи направимо бео дан. А кад је срце на срце ашик, па не смеју и не могу једно другому исказати своје осећаје онако, ач’к — искажу их сакли : песмама, цвећем и стварима. Добије ли која парченце хартије, зна шта је.