Дело

420 д е д о

— Ето шта је. Хедрлес мину, а ми, џанум госпоја, имамо ћеиФ још за један мартиФал ’) — Чије је ово мани ? — Дур, госпоја ! рече Халил-бегова кћи, па извади прстен од ђумиша (сребра). — Бен’м (моје), рече Ш. ханумина кћи, удовица уздахнувши. — Вај! Није ти добро изишло. Госпоја, дај и ти штогод; ја ћу затворити очи, а ти мегни своју ствар у моје крило испод мендила. Метнула сам укосницу. Ш. ханумина кћи, удовица поче : „Елиф алт’нда мнмлер; „Булбул каФесте инлер: „Бен’м ђопнл’мде сенс’н пСен’н ђонил’нде кимлер ?“ * У’) МартиФал, Фал : ирорпдање, предсказивање, врачање. — Код које ће хануме бити мартиФал зна се још у почетку априла. Уочи Ђурђева дана донесе се вода са седам бунара и наспе се у један ћуп, куда се спусте ствари на које су намењена имена свију укућана, суседа, рођака, измечпка и пријатеља одавде и из Турске. Поврх ствари метне се кита ружина лишћа, па се ћуп повеже чистом крпом и врвцом а између њих провуче се катанац, који се закључа, па кључ узме домаћица- Озго се метне огледалце, па се ћуп остави у врту испод руже. Сутра-дан, у само нодне, дођу свирачице и све буле с децом и послугом (женском). Прво се овај меџлис увесељава свирком и песмом;. после се узима ћуп и у предсобљу откључа се над главом једне девојке: да би се скоро удала, па га унесу и метну насред собе. Сад узимају једну девојчицу, одавде из друштва — што није видела кад су ствари метнуте, и не зна која је чија — па јој задигну на десној руци рукав, у леву јој даду оно огледалце а главу јој покрију црвеним или зеленим велом. Домаћица екине крпу, извади киту, стане њом кропити све редом. И, сад, почиње мартиФал овим стиховима : „МартиФал’н мар ола! „Којни доли нар ола! „Бу МартиФал киме чикар, „Баши девлетли ола!“ (МартиФалу господар нек’ буде! У недрима нара нек му буде ! Коме овај мартпФал изиђе. Нека славан, нека срећан буде!) Даље иде овако. Кад се изговоре стихови, девојчица гледа у огледало, вади ствар г па чија је она — онога су и стихови- — Овим маниама нема броја. У обичне дане ваде се још и овако. У једној кеси много је маниа: онп су на хартијцама, с три прста широким и толико дугачким; хартије су савијене округло. Сад једна рече, од прилике, овако; „Хајде, ханум, види како ми је и шта ће ми бити. Она у које је кеса вади из кесе хартијцу и чита.