Дело

423 ПИСМА ИЗ НИША Она беше себа’-ђунеши (јутарње сунце); боја рубе њене акшам ђунеши (вечерње сунце). КадиФели-калпак црвенн, нанизан бисером.није сакривао ипекли (свилену) кркму ни мало; бисерни пусћул (кићанка) додириваше од зумбрнта обоце при најмањем покрету лепе главе. Своју дугу и меку косу, кестен-бојаси (кестенасту) беше расплела: угледала се на нас Нишлике1)... Лице — кар.чичеги (снешно цвеће) 1 Трепавице — хаџиџик-канади (крило ластавице) ! Па обрве! Очи !... а’! очи ! На овоме големоме свету нико није незахвалнији од очију, валла’ и билла1 ! Човеково срце милује их више од живота, од свега, а оне за тај големи ашк његов награђују га — издајством ! Задрхти ли од њутине, севну; закуца ли од ашка, засветле... Очи нам њене казаше кога милује. Очима збораше тужна њему : „Не бацај ме са града ! „Не гази ме у блату ! „Душа ми је саФи (чиста); ја сам зариФ (лепа, Фина, госпо ствена, мила, итд.). Имај у срцу за мене ашка , јер и ја гавалла’ и билла’, за тебе имам” — — Ашк је црвена кошуља; колико да се крије, мора се видети: ако не извири јака извириће рукав... — Ханум , Нури - ханумино чедо , моја другарица није волела. Она се бојала мајке своје, рече Ш. ханумина кћи, девојка. — Ха. ха, ха ! Паметна си, ханум, а лудо збориш ! Зар зла мајка може наредити срцу кћерину колико ће пута у дакики куцнути ? Зар може заповедити како ће за ким куцати ?■ Ама јок, паметно збориш; баш си паметна. Кад нам когод повери тајну своју, па нас нешто тера да је некому кажемо кажимо је јастуку. Валла’ и билла’ јастук нам је пријатељ најбољи: ем нас не прекида док му се псповедамо и јадамо, ем нас неће одати хич никада и никому... А сад ? Ево вам и од мене једно мани : „Иетен ђомдек милп, милн : „Југрен, ханум, бу дили: 1; На Ђурђев дан, нарочагв девојчиде ц девојке, пду вас дан расплетене: да би дм расла коса.