Дело

ПИСМА ИЗ НИША 425 Па и мене пита за здравље моје и мојега другара. Кад се ово сврши поче једна по једна весело: — Ђозун ајдин (у оку ти светлост), госпоја1)! Алла’-рази-олсун ! одговарах им ја смејући се. Капи-кона извадп из недара свилену косицу , одреши је, узе из ње прстен од акика и пруживши га мени, збораше : — Извол’те, госпоја ! Чок верен — малдан вер’р. Аз верен — џандан вер’р , (ко даје много — од имања даје. Ко даје мало — од душе даје). — Много ти хвала што си ме се тамо сетила. — Нисам те се сетпла — јер те нисам ни заборављала... Кад не би имао еФвнди борџа*) курбан бих секла сад. одмах, да ми је твој језик рекао мСвФа-ђелд^н” у мојој бакчи. Себе да продам, па не бих могла исплатити вредност оне радосне дакике, у којој би ми се рекло : „Долазити на добродошлицу госпоја. Ништа јој не одговорих. Право да кажем, не беше ми ћеиФ што ми овако говори, јер буле не могу примити ове њене речи онако како бисмо их ми примиле; а, после, знам да се отискоше само с онога парчета мееа, ко’0 оне кад је татли врло милују. Па и они загрљаји и тапкање мислиш ли да су дошли од срца ? На послетку, ко зна , можда су у оном часу баш онако осећале. (Сумњам у њихову срдачност с тога што ми данас једна из јутрошњега друштва — баш једна што Је Емиру највпше грлила — ово рече : — Море не ли је он Врајнали (Врањанац, Врањанка) чу вај с- ти од нега, Единс’з ! Саде глола да удари повише бзлило, да натегљи веђо да се обуче . па ио шетајне , а оно Фукара девојче. пасторка му, работи берабер с'с измећарку. Ђувенде је да му се не мож’ најде чифт; ама наФиле — Нишлике гу не гледају. И иосле, чуја сам, кји... Не ли си хич видеја к’д пије кумову (комовицу) ? Шта сам јој одговорила, не знам, јер ме ово њено питање наљутило- Да сам рекла једну рђаву, нанизала би је на конац камо су њене речи. па би овај низ однела мојој кони на пешкеш од — мене.) 1) Ове се речн пзговарају оному који је добио каквога драгога госта, а и оному коме се доноси каква пријатна новост. 2) Дуг. Ко је дужан не приносп Богу жртву о Курбан-бајраму.