Дело

448 Д Е Л 0 његовој ћери Даници — који предавањима присуствоваху али то Сретена није ни најмање збуњивало, јер је знао шта је хтео. После неколико дана видеше и они све то, и у колико из најпре беху незадовоњни, у толико им се после више допаде начин Сретенов. То му диже углед у очима њиховим; њега не сматраху више у кући као неког обичног домаћег учитеља, који за плату ради, него као човека озбиљна, који је умео дати и савета, јер за њега не беше ни једне ситнице која би га збунила и пред којом би застао. Сретену се хтело да придобије поштовање и оца и ћерке. Стојшић је човек виђен и признат као озбиљан мислилац и раденик, и његова реч може му само од користи бити; а ћерка то мило девојче, што се заносило својим болешљивим братом, дворећи га и поучавајући предано — она му је памет заносила. Никад он не могаше погледати у оне сјајне, изразите и живе, граорасте очи, а да не осети како му крв полети у главу. Њега, кога ништа на белом свету не могаше збунити, збуњиваше ово лепо дете. Он је осећао како лупа којешта кад год с њом почне разговарати и тешки стид га је јео за то. Јер она не беше празноглава. Од природе бистра и даровита, а маза и очева и мајчина, којој не могоше ништа на жао учинити, расла је она као нежан цветак гајена и запојена чистим дахом. Њој нису бранили ништа, али су склањали оно што не ваља и пазили добро да то дете нигде не види. Није чудо што је рано с књигом почела, јер беше у кући која је књигу поштовала. За њу су плаћани учитељи те је она у овоме добу била оно што се код нас, према нашим приликама, зове образована девојка. Ово њено слободно и искрено понашање добила је у кући у коју долажаху само пријатељи, а она није према њима имала разлога претварати се нити ју је ко на то упућивао. А баш та њена слобода и искреност бунила је Сретена. Он није научио да гледа такве девојке, управо, он је мислио да оне постоје само у романима. Јер оне које је познавао беху са свим друкчије, па није ни марио за њих. Срце му беше са свим слободно; он беше сам себи идеал, све друго што би код других људи видео он сматраше за лаж. За то га је и бунило све што је видео код Данице. Толико је пута покушао да јој у душу завири, па би сваки пуг нашао једно исто