Дело

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 451 оним зеленим завесама, а машта му сликала анђеоску слику идеала његовог.« -Сву је снагу морао напрегнути да се не обрука на последњим испитима. 'Седео је за књигом и дане и ноћи и с ве* ликим страхом полазио је на испите... Свршио је своје школовање, сад је требао да иде на страну. А како ће?... Чинило му се да му памет ту остаје. . Али, мора ићи, што пре ићи ! Ако остане пропало је све, а не сме проиасти... Да остане због ње?... Он би то врло радо учинио, ама да то не буде узалудно ?... Воли ли и она њега ?... И, ако га баш и воли, да ли су јој родитељи вољни да му је даду, њему, ,човеку који нема никог свога на беломе свету ?!... — Јест, јест! Бол>е је да иде ! Кад се отуд врати онда је осигуран. Ие треба му онда нико !... С правом ће отварати •сва врата и пењати се уза све степенице... Е, али се она може дотле удати, па онда?... Неколико дана ишао је као луд. Да је бар могао с ким пшсаветовати се, али ни с ким. Крио је он своју љубав као гуја ноге. Не би за живу главу никоме о њој речце рекао; чинило му се да би најмањи осмејак, најневинија шала, и најискренијег друга и пријатеља, обесветила светињу љубави његове... Мислио је. премишљао. бденисао по сву драгату ноћ Божју, окретао од сваке руке и — не могаше ништа смислити. Изла-зила му је нред очима та ствар тако проста, по неки иут, да је видео отворено, као у огледалу, сав свој кукавичлук, и тада се срдио на самог себе; али одмах за тим ствар се све више :заплетала... Ничега се он није толико бојао колико подсмеха. Могао би се г. Стојшић само насмејати прошевини његовој и љубави његовој и тада... тада би почео самог себе презирати!... Најзад побеже у село. Тамо прикупи оно растуреног новца по народу, продаде неку парчад зе.мље што беху одвојена од груписаног имања његова, скупи нешто пара и диже се у Беч... У Београду је само преноћио, па ипак, морао је и те ноћи нрошетати поред прозора Стојишићевих. Било је тихо августовско вече. Месец се доцније родио и беше прилично окрњен после уштапа. Небо беше чисто ; ве-