Дело

452 Д е л о дрина се претварала у неко модрило кроз које пробиЈаху звезде сјајне и трепераве као брилијанти; ваздух је мирисао на грожђе и зреле бреске... Он је журио; али кад беше на одмак кући смотри један прозор отворен и виде једну главу промољену. Срце му залупа бурно, он познаде ту лепу главу и пође мало лакшим кораком само да би је што дуже гледао. Кад је био на спрам прозора учини му се као да га та глава познаде. И нехотице маши се капе а на његов поздрав дође одмах отпоздрав. И учини му се да тај отпоздрав беше мио страсан ; тако се не отпоздрављају обични познаници него они који су нам мили и драги. Хтеде застати, упитати за здравље, испричати ма што год; али оне пусте ноге, које дотле клецаху, пронеше га поред тих прозора не застајкујући .. Кад је промакао мимо кућу окрете се, и опет, према месечини, смотри, како се она лепа глава нагла преко прозора и гледа за њим дугим погледом... Осећао је како му гори земља под ногама, како га дах оставља па је застао и гледао... Сутра дан је отпутовао... У Бечу је живео својим животом. Као и у Београду он и тамо хтеде бити први. И његова дрскост је освајала. Пио је и обарао прве буршеве под сто. За кратко време поста он најбољи гимнастичар и атлет; владао је мачем као и свачим; његово име ставише буршеви на црну таблу, што је значило да је онај, ко се с њим бори побеђен. Кдадити се с њим значидо је изгубити опкладу. Он их нагна својом дрскошћу да га поштују. У почетку сматраше он сваки поглед, који би му на другу женску пао, као грех ирема Даници. Доцније то ишчезе; не само погледе него је чак и пољупце делио; али, у дубини душе своје признаваше, да то све није ништа, да тај лепи женски свет није ни слуга Даничин. Он осећаше да му ни прва лепотица не би могла души и срцу Данице надокнадити... Према овима осећаше похоту без љубави, а према Даници љубав без похоте. И кад би се после дводневног или тродневог ђора повукао у своју собицу, тад би га прекорно погледале оне граорасте очи а у исто времо протепала би она румена уста: