Дело

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 453 „Да пзберем двома нама Еутак убавп; Вечно место међ’ звездама Нашој љубавн....“ Тад би се тргао. скочио са легала и почео немирно ходати преко собе, пребацујући самом себи неверство... Да би побегао од самог себе, да би угушио тог грдног непријатеља, савест своју, докопао би књигу, обично каквог песника и удубио се у оне сићане врсте... И све ишчиле у успоменама, само она не. Вазда му се јављала, и у сну и на јави, једна иста. Све, што је проживео беше му прошлост, само она садашњост. Чинило му се да би га њена слика дигла и са самог самртног одра... Другови се чудише равнодушности његовој. — Ти к о да немаш срца ?! Он одговараше осмехују^и се. — Не. — Ама, зар ни једна лепа жена не може придобити твоју симпатију. — Може; али љубав не! А у себи би уздахнуо: «Ох, само је једна!...” И минуше године, а љубав је расла. Што је више видео, што је више познао живот, тим већа и светија поста ова реликвија у срцу његовом. На једном месту у бележници његовој стојаше овај аФоризам: «Љубав је као виолина; што дуже на њу свираш, све су јој звуци јаснији.” Да му је неко био кадар ишчупати ову реликвију из срца и успомена он би му ишчупао оно што се зове: сласт живота..,. То исто снађе га и сада. Кад му се јави та мила слика њега као да неко диже с дивана. Устаде и стаде ходати немирно преко собе. У ушима му је звонио њен глас; он гледаше онај младеж како га, пун дражи, мами к себи... Шта ли је с њом ? Да ли ме је заборавила и удала се ?... Ако није онда би то била божанствена љубав Петраркина, пуна бдења ноћног пуна суза и уздаха,... Још божанственија!... Чистија од росне капљице из ока: — љубав Омера и Мејре. И паде му на ум песмица. Поомртна порука Омерова мајци говорила је славујском лириком: