Дело

454 Д Е Л 0 „Купи мени, моја мила мајко! „Купп мени младе носиоце, „Носиоце момке нежењене, ,Пратиоце дјеве неудате*г „Обуци ми свилену кошуљу, „Што мп Мејра у милостп дала;. „Вежи мени везену мараму, „Што ми Мејра у милости везла;„Кити мене цвјећем каранФиљем ,Чим је мене и Мејра кнтила; вПа ме нос’те шептели сокаком „Покрај бјела Мејрннога двора; жНек’ ме вндп и нек’ ме цјелива „Кад ме нпје жива пољубила...* Зар има веће и божанственије љубави ? I То је дах којим је Творац задахнуо груди црне земље те од ње створио човека... Узбуђен, узрујан, с распламтелим срцем и оживотвореном маштом, прибеже он старом среству — књизи — да би се умирио. Приђе коФеру, отвори га и извади прву књигу која му под руку дође. Беху то Љермонговљеви списи. Он отвори књигу и поглед му паде на једну малу песмицу од две строФе , која немађаше имена него: «• * * Расталпсг мн; по твои потретг Л на грудп моеи хранш: Как блћднни призракЂ лучшпхт, лћтг, Онђ душу радуетг мок. И повнмт, преданннб страстамЂ, К разлгобитЂ его не могђ: ТакЂ храмЂ оставленнни все храмЂ КумпрЂ поверженнни все Богђ. Поглед му се укочио. Сад се по други пут обнови онај исти процес који му се десио пре толико година. Као и онда он и данас упамти целу ову песмицу од речи до речи, и ако је можда до данас ни прочитао није !...