Дело

ЈУНАК НАШПХ ДАНА 459 уво могло прогледати колико је ведро било. А међу тим вредан као кртица. Примчив за све, лако је схваћао н улазио у сваки посао; а чега се прихватио израдио је до краја. Петар поштоваше ту вредноћу његову. На њега се он вазда наслањао кад је требало отворено раду у очи погледати. Ако је недостајало рукописа, Здравко — који је, сем немачког, знао и сва словзнска наречја — је био ту да то попуни каквом лепом причицом. Чистунац у језику, пажљив према ситницама као и према најкрупнијим стварима, марљив до чуђења — примао је он све што други оставише и радио. Једном приликом рече Петар, кад неки посумњаше да ли ће Здравко неки посао свршити: — Свршиће! Ја толико верујем у његову реч, да бих поверовао и да ће сунце скинути с неба, само ако рекне !... Доброслав Крстић био је господска појава у овом друштву. Прав висок, мушког лика ни много пун ни мршав, примамњиве спољашности, чист до елеганције — кретао се он међу њима. Па како је одвајао спољашношћу својом, тако и умно, само у обратном смислу. Растао је и одрастао с књигом; изнајпре су га кљукали: учио је по читаве књиге на памет; стихова је знао као ретко ко; аФоризама и изрека исто тако. Видећи — кад је међу л>уде ступио — да се то цени и уважава, он је наставио своје образовање у томе правцу; постао је живи регистар изрека и мисли разних писаца свију времена и свију народа. Вавек си га могао видети с књигом у рукама, и то с каквом великом књигом из које су вирили бели исписани листови, што беху његове белешке; али књига није на њега баш ни најмање утицала, није оплеменила душе његове, јер је учио да добаци свету прах у очи а не да се сам образује и васпита. На њега се могла потпуно применити она пословица народна : „и ђаво зна шта је право, ма не ће да ради.“ Горд и надувен, пун таштине, са своје споњашњо лепоте пун амбиције, са своје научености и начитаности — вазда се изражавао бомбасто, крупно,. било усмено, било писмено. Хтео је да важи и као говорник и као стилиста. И сам положај , који је у државној служби заузимао, упућивао га је на то. Био је чиновник министарства иностраних дела, дакле дипломата. Карактерне особине показиваху најбоље његову неваспитаност; сваког оног, ко му је по-